Vlasnik tog preduzeća Branko Miljković se u razgovoru sa novinarkom Danasa LJiljanom Bukvić, obavljenim tim povodom, istakao kontradiktornim i sarkastičnim izjavama. Prva je bila da „ima pravo po zakonu da aneksom ugovora smanji plate ako nema posla“ da bi nakon toga istakao da njegova firma ostvaruje „obrt od 50 do 60 miliona“. Takođe, Miljković je koleginicu Bukvić zapitao da li je Danas „humanitarna organizacija za radnike“. Ako je to trebalo da predstavlja pokušaj humora onda odmah mogu Miljkoviću da poručim da na tom planu nema ni malo talenta.

Podsećanja radi, radnici preduzeća Ratko Mitrović – Niskogradnja, angažovani u radovima na rekonstrukciji Slavije i Ruzveltove tri puta su štrajkovali od jula do decembra prošle godine zbog neisplaćenih zarada. Pored toga, vozač u tom preduzeću Zoran Pekmezović tvrdi da ga je Miljković svojevremeno ošamario što je prijavio i policiji.

Na sve to Miljković odgovara da zaposleni u tom preduzeću „organizuju štrajk kada god hoće“ a neke od njih je optužio i za navodnu krađu goriva čime je po njegovim rečima firma oštećena za četiri miliona evra. Vlasnik preduzeća Ratko Mitrović – Niskogradnja zapretio je i listu Danas da će podneti tužbu u slučaju objavljivanja tvrdnji radnika da ga je Miljković ošamario.

Sasvim je jasno da je poslodavac koji ne isplaćuje redovno plate svojim radnicima nesavestan a da nijedan od njih nema pravo da sa novinarima razgovara na način kako to čini Miljković. Nazivati Danas „humanitarnom organizacijom za radnike“ i pretiti koleginici Bukvić tužbom samo zato što radi svoj posao najblaže rečeno je neodgovorno i nepristojno. Međutim, najveći problem je u tome što aktuelna zakonska rešenja u Srbiji omogućavaju poslodavcima da budu bahati i da zakidaju radnike na ostvarenoj zaradi. Jednostavno, potpuno je skandalozno da zakonodavac dozvoljava bilo kom poslodavcu da smanji zarade i to čak retroaktivno. Po ko zna koji put se pokazuje da je država Srbija servis za interese poslodavaca i da je spremna da ukida radnička prava u nedogled samo da bi udovoljila privatnom kapitalu. Živimo u društvenom uređenju u kome radnici ne upravljaju preduzećima niti su vlasnici nad sredstvima za proizvodnju. Samim tim ne mogu biti na bilo koji način odgovorni za eventualne loše poslovne rezultate. Donošenjem nakaradnih zakonskih rešenja država omogućava poslodavcu da radniku oduzme ono što je zaradio a za šta je potpisao i ugovor . U većini slučajeva poslodavci se na takav korak odlučuju kako bi uvećali svoju profitnu stopu. Sasvim je jasno da aktuelna Vlada Srbije pod parolom da je privatni kapital nosilac „progresa“ čini sve da udovolji poslodavcima čime podstiče njihovu bahatost i gramzivost.