Devojka koja je sedela do njega je pak nosila majicu metal benda Cannibal Corpse a druga hard rok ikona Guns and Roses. Treća nije nosila majicu sa imenom omiljenog benda ali je na sebi imala kariranu košulju u „grandž“ fazonu. Neko će se zapitati šta je čudno u tome da vidiš grupu tinejdžera koji slušaju andergraund muziku i osetiš potrebu da pišeš o tome. Razlog je taj da takozvanih alternativaca godinama nije bilo uopšte. Potpuno su nestali. Pomislio bih da su klinci iz gradskog prevoza „raritet“ u svojoj generaciji, međutim drugar Pera sa kojim vodim radio-projekat „Ćoškari“ mi je rekao da je i on skoro video tinejdžera u majici treš metal grupe Kreator. Takođe, sedeći u gradu za vikend videli smo pristojan broj mlađih alternativnih likova od pank pa do hard rok i metal tendencija. Dovoljno za zaključak da je nastupio novi talas andergraund muzičke kulture u Beogradu.

Hronološki gledano, posle koncerta poznate hevi metal grupe Metallica na stadionu Fudbalskog kluba Partizan koji je održan 2004. godine postalo je popularno biti metalac. Svake večeri na Trgu republike kod Narodnog muzeja okupljala se velika grupa uglavnom blek metalaca, koji su shodno svojoj muzičkoj ideologiji svi odreda bili obučeni u crno. Bilo je dosta i drugih „podgrupa“ metalaca kao i pankera, skinsa, rokabilijevaca, ljubitelja ska i rege muzike itd. Posle nekoliko godina nastupio je veliki obrt. Trg republike se više nije „crneo“ od metalaca, nestale su i druge supkulturne grupacije a „ostaci“ alternativaca su mogli biti viđeni u malom broju samo u Studentskom parku. Dva su razloga za njihov nestanak. Prvi je obnavljanje „dizelaštva“ i i orijentacija omladine da se sluša isključivo turbo-folk muzika pod uticajem televizije Pink a kasnije i preko rijaliti programa televizije Hepi na kojoj priliku da izražavaju svoje „stavove“ imaju i kriminogene strukture iz perioda 90-ih. Drugi razlog koji je „ubio“ alternativu jeste taj da nove generacije tinejdžera koji nisu želeli da budu „šabani“ (žargonski naziv za one koji slušaju turbo-folk) postajali hipsteri (obučeni u stilu glavne junakinje filma Čudesna sudbina Amelije Pulen). Alternativne rok face u Beogradu su bile marginalizovane u toj meri da sam mislio da je devetnaestogodišnja Milica, šankerka u pabu „Tavan“, jedina pankerka u gradu mlađa od 30 godina. Ipak, pokazatelji govore da je ova godina prelomna za ponovni povratak alternative na beogradske ulice. Delu omladine je izgleda dosadilo zatupljivanje u kome im „dive“ i „kraljevi“ folka objašnjavaju šta i kako treba da rade i ponašaju se da bi postali „zvezda“ ili „gradske face“. Takođe, dijalektički gledano sredina formira čoveka. U uslovima velike bede, nezaposlenosti, ljudske otuđenosti, nesigurnosti, neoliberalnih floskula i enormnih socijalnih raslojavanja buntovnička muzika i imidž je način na koji omladina izražava svoj revolt prema nepravdi. U svakom slučaju novi talas alternative u Beogradu je pozitivna i pravilna tendencija koja može doneti samo dobro.