Odlazak „Božje ruke“ 1Foto: Miroslav Dragojević

On svakako nije prvi vrhunski fudbaler koji je preminuo ali je definitivno onaj čija je smrt najviše potresla ljubitelje „najvažnije sporedne stvari“ širom sveta.

Bez preterivanja se može reći da je Maradona najpopularniji i najvoljeniji fudbaler svih vremena.

Činjenica da je zbog njegove smrti u zemlji iz koje potiče, Argentini, proglašena trodnevna žalost, to najbolje potvrđuje.

O njegovom fudbalskom umeću dovoljno govori što je zajedno sa  Brazilcem Peleom nosilac priznanja Svetske fudbalske federacije (FIFA)  „najbolji fudbaler 20 veka“.

Slavnog Pelea nisam imao priliku da gledam kako igra.

Karijeru je završio pre nego što sam počeo da pratim fudbal.

Maradonu pak jesam i on je zasigurno najbolji fudbaler „za mog vremena“.

Maradona nikada nije bio moj omiljeni igrač.

Više sam voleo Gerija Linekera.

Ali da je Maradona bez premca kada je reč o fudbalskom umeću tu dileme nema.

Mnogima će Maradona ostati u sećanju zbog gola postignutog rukom na meču sa Engleskom na Svetskom prvenstvu u Meksiku 1986. godine zbog koga je dobio nadimak „Božja ruka“.

Mene je pak Maradona zadivio kada je postigao drugi pogodak za svoju reprezentaciju na tom meču.

Započevši akciju na delu terena koji pripada Argentini, postigao je fenomenalan gol prevarivši driblingom u trku nekoliko protivničkih igrača uključujući i golmana.

Maradona je bio izvanredan strelac, nenadmašan izvođač slobodnih udaraca i igrač čija su dodavanja „imala oči“.

Međutim ono što je mene najviše fasciniralo i oduševljavalo kod njega je neverovatna lakoća sa kojom je driblao protivničke igrače.

Dok gledate Maradonu čini vam se da to može da izvede svako.

Međutim, u praksi je to rezervisano samo za velike majstore fudbalske igre.

Koliko je Maradona veliki u tom segmentu najbolje pokazuje podatak da je u svom debitantskom meču u seniorskoj konkurenciji sa nepunih 16 godina u dresu svog prvog kluba Argentine juniors protivničkom igraču proturio loptu kroz noge, što je kasnije postala njegova specijalnost.

Međutim, nije samo igračko umeće ono što Maradonu čini najpopularnijim fudbalerom svih vremena.

Najvažnija stvar kojom je Argentinac „kupio“ ljubitelje fudbala širom sveta je da je bio i ostao čovek iz naroda.

Dosta fudbalera, poput Maradone, potiču iz siromašnih porodica.

Međutim, čim osete prvu slavu i novac većina njih zaboravi odakle potiče i izigrava „nedodirljive zvezde“.

Kod Maradone to nije slučaj jer je on do svog poslednjeg dana ostao „običan“ čovek.

Njegova pravdoljubivost, baštinjenje ideja socijalne pravde, ljubav prema Če Gevari, druženje sa Fidelom Kastrom i Ugom Čavesom donelo mu je veliko poštovanje i priznanje pripadnika levičarskog pokreta.

Imao je Dijego i mana, u prvom redu zavisnost od kakaina, ali to ne može da promeni činjenicu da je bio dobar i pošten čovek.

Počivaj u miru „Božja ruko“.