P { margin-bottom: 0.21cm; }

Između ostalih numera, Nikšićani su na zadovoljstvo okupljene publike odsvirali i svoju hit pesmu „Sistem nas laže“. Ono što je interesantno je da su Pankreas u Beogradu svirali u skoro isto vreme kada je pesma rep sastava Beogradski sindikat „Sistem te laže“ došla u žižu interesovanja javnosti. Iako se i jedna i druga grupa u svojim pesmama bave kritikom političkog sistema, za razliku od Beogradskog sindikata, Pankreas nakon svog gostovanja u Beogradu nisu privukli pažnju medija, izazvali polemike i komentare, podelili mišljenje javnosti i doživeli čak da pojedini političari izraze podršku njihovoj angažovanoj numeri. Postavlja se pitanje zbog čega je to tako. To svakako nije zbog toga što je u Srbiji za mejnstrim publiku rep prihvatljiviji i interesantniji muzički pravac od panka. Oba spadaju u takozvane supkulturne muzičke pokrete. Razlog je jednostavno taj što je kritika grupe Pankreas konkretna, beskompromisna, srčana, iskrena, protiv svih predrasuda i samim tim „ne prija sistemu“ za razliku od numere Beogradskog sindikata koja je naišla na razumevanje i podršku kod establišmenta. Drugim rečima pesma Pankreasa je istinski antisistemska dok numera Beogradskog sindikata realno to nije. Članovi grupe Pankreas koristeći pravo slobode misli i govora koju parlamentarna demokratija propagira i prihvata, jasno definišu alternativu društvenom uređenju koje smatraju porobljivačkim dok BS to ne čini već paušalno i apstraktno kritikuje i kapitalizam i socijalizam kako se u suštini niko ne bi naljutio. I zaista da li se „antisistemskom“ pesmom može smatrati ona za čiji spot su dobijene uniforme i oprema od Žandarmerije? Takođe, BS su naglasili da su svojom numerom hteli da motivišu ljude da razmisle kako će glasati na izborima što znači da nisu protiv svih političkih opcija aktuelnog „sistema“ a samim tim ni protiv njega kao takvog. Slučaj koji ovde analiziramo nije izuzetak. I u drugim zemljama širom sveta imamo primere istinskih muzičkih buntovnika čija kritika se prećutkuje i onih koji to nisu a moćne komercijalne televizijske stanice ih prikazuju kao da to jesu. Međutim suština ovog teksta nije u razotkrivanju „dvostrukih aršina“. Poenta je sledeća. Ako je socijalna kritika političkog sistema u kome živimo ispravna i ok, a sudeći po nekim reakcijama na pesmu BS to zaista i jeste tako, onda potpisnik ovih redova smatra da i momci iz nikšićkog benda Pankreas imaju pravo na svojih „pet minuta slave“. U to ime pankerski pozdrav za njih „Cheers and Oi“.