Policijska brutalnost 1Foto: Miroslav Dragojević

Na demonstracijama je prisutan i veliki broj ultradesničarskih huligana koji se ne ustežu da se fizički sukobe sa pripadnicima policije.

Činjenice da u rasturanju nasilnih protesta učestvuju i žandarmi, konjička jedinica, policajci sa psima i pripadnici SAJ-a je dodatni motiv za huligane da uđu u konflikt sa njima.

Ono što karakteriše ove demonstracije su nemilosrdni udari huligana na pripadnike policije upaljenim bakljama, kamenjem i flašama sa jedne i apsolutno nepotrebne i prilično štetne policijske brutalnosti kojoj su mogli da svedoče ne samo oni koji učestvuju u protestima već i svi koji ih posmatraju kraj svojih malih ekrana s druge strane.

Naročito su surovi bili napadi policije na tri momka koja su sedela na klupi u parku, brutalno prebijanje od strane žandarmerije mladića koji leži na zemlji, pendrečenje demonstranta sa lisicama na leđima i fizički nasrtaji na novinarske ekipe.

Ono što je neprijatno iznenadilo javnost je saopštenje kancelarije zaštitnika građana u kome se tvrdi da „policija nije koristila prekomernu silu“.

Dovoljno je pogledati snimke medija sa demonstracija i konstatovati da je tvrdnja iz kancelarije zaštitnika građana potpuno netačna.

Svako normalan i pristojan najoštrije osuđuje brutalne napade huligana na policajce. Nezadovoljstvo je legitimna stvar, ali napadi kamenjem na policiju su potpuno neprihvatljivi i divljački.

Međutim, bezočnost pojedinih demonstranata nikako ne može da bude opravdanje za sramne primere policijske brutalnosti koji su viđeni.

Posebno je bilo neprijatno gledati iživljavanje policajaca u civilu koji su uhapšenima držali noge na vratu, ruci ili glavi.

Nikakav „viši cilj“ ne može opravdati takvo ponašanje. Tući savladanog protivnika i onoga koji leži na zemlji je kukavičluk i iživljavanje.

Takvo ponašanje svojih pripadnika policija mora najoštrije da kažnjava.

Sasvim je sigurno da su i nadležni u policiji uočili da je brutalnosti bilo pa su trećeg dana nemira pripadnici MUP-a dobili naređenje da deluju isključivo defanzivno.

Takvu taktiku su primenjivali kada je zgrada Skupštine Srbije bila napadnuta i polomljeni prozori na njoj. Međutim, ni ta noć nije prošla bez nepotrebnog pendrečenja uhapšenih.

U policiji moraju da nauče dve stvari.

Pravdoljubivi građani se nikad neće pomiriti sa prekomernom upotrebom sile i brutalnim nasrtajima na demonstrante.

Takođe, svaki oblik policijske brutalnosti jača netrpeljivost prema pripadnicima MUP-a, izlaže ih većoj opasnosti i motiviše još veći broj ljudi da se pridruže nasilnim protestima.