p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

Poenta je skupiti i u album posebno namenjen toj svrsi zalepiti sličice igrača, trenera i stadiona. Osećaj kada se poslednja „slajba“, kako se žargonski nazivaju sličice, zalepi u album se bez preterivanja može porediti sa zadovoljstvom nacionalnog tima koji na kraju podigne pehar namenjen najboljoj reprezentaciji na „Starom kontinentu“. Teoretski skupljanje sličica deluje lako, ali ne i u praksi. Ove „sezone“ je bilo potrebno izdvojiti 200 dinara za album i potom koristiti svaku priliku da se na kioscima kupi kesica sličica koja košta 60 dinara. U početku sve ide lako. Kupiš kesicu, nalepiš „slajbe“. Nakon izvesnog vremena nastaju problemi. Imaš sve veći broj „duplih slajbi“, odnosno sličica koje si već zalepio. Tada ti ne preostaje ništa drugo nego da staviš duplikate koje imaš u džep, napraviš spisak „slajbi“ koje ti fale i kreneš u „menjažu“. Drugim rečima svoje sličice menjaš sa drugim sakupljačima. U moje vreme je „tržište“ za sličice bilo svedeno samo na osnovne škole. Kada sam 1988. godine krenuo u prvi razred srednje škole nisam imao s kim da se menjam jer je tadašnjim srednjoškolcima to bilo „klinački“. Srećom moj brat je te godine još bio u osnovnoj školi pa je on tamo nosio „slajbe“ na „menjažu“. Te 1988. nas dvojica smo ponosno, poslednji put uspešno, kompletirali album posvećen Evropskom prvenstvu u Zapadnoj Nemačkoj. Međutim, sadašnje generacije skupljača „slajbi“, bar one koje žive u Beogradu, imaju mnogo veće „tržište“. Zahvaljujući napretku tehnologije, to jest pojavi Interneta i društvenih mreža u Beogradu je pokrenuta svojevrsna „berza“ sakupljača sličica koji se okupljaju i „robu“ razmenjuju kod Terazijske česme. Ako ste se nekada pitali šta u sred bela dana čak i po nesnosnim vrućinama toliki ljudi traže tamo sada znate. Razlika u odnosu na moje sakupljačke dane je i ta što sada „slajbe“ skupljaju svi, bez obzira na godište i pol. Sa jedne strane žao mi je što nisam mlađi. Da jesam duže bih skupljao „slajbe“ a i zahvaljujući „Netu“ ne bih godinama živeo u zabludi da je „Suffer“ treći a ne prvi album grupe Bad Religion. Sa druge strane, kao pripadniku „stare škole“ veoma mi je drago što pokret ne samo da još postoji već se proširio, ojačao i osavremenio. Ko zna, možda se jednom i vratim u „staro jato“.