Paralelno sa humanitarnim, svirka je imala i svoj socijalno angažovani karakter pod nazivom „Protiv kapitalističkog terora“.

Organizatorima koncerta, a to je rege bend FC Apattride UTD i predgrupi, odnosno one-man bendu Astor Lajka treba čestitati iz više razloga. Prvi je taj što su došli na ideju, za razliku od mnogih drugih navodno „angažovanih“ bendova, da naprave ovakav koncert vredan svakog poštovanja. Drugi je, jer su, uz pomoć publike koja je došla da podrži ispravnu stvar te noći, sakupili dovoljno novca da dug za struju porodice Stojanović bude anuliran. Treći je, što su i Astor Lajka i FC Apatride UTD imali veoma nadahnute i sjajne nastupe koji su u potpunosti zadovoljili očekivanja publike. Čestitke idu i svima onima koji su prisustvovali koncertu, a neki od njih su došli samo zbog svirke iz drugih gradova, poput Novog Sada i Kragujevca, jer su demonstrirali solidarnost i društvenu odgovornost umesto da su te večeri „blejali“ po baštama i splavovima i pravili selfije kao što uobičavaju da rade neki drugi.

Takođe, reči pohvale idu i za levičarske organizacije i kampanje koje su podržale inicijativu benda FC Apatride UTD. Savez komunističke omladine Jugoslavije je pozvao svoje članove i simpatizere da dođu na koncert i novčanim prilozima podrže porodicu Stojanović. Isto je učinila i organizacija RNP-F. Takođe, ideju i clj koncerta su podržale i Združena akcija Krov nad glavom, Kolektivna odbrana stanara i Društveni centar NNK. Pre održavanja koncerta, Društveni centar NNK je u prostoru u kome se njegovi pripadnici okupljaju bio domaćin tribine o dosadašnjim iskustvima borbe protiv deložacija. I na toj tribini i na koncertu su primećeni pripadnici nabrojanih organizacija.

Može se konstatovati da je koncert u KS „Kućica“ pored humanitarnog i socijalno angažovanog segmenta predstavljao i simbolično ujedinjenje levičarskih aktivista i objedinjavanje njihovih progresivnih borbi. Naime, na istom mestu su se našli borci protiv deložacija, koji neumorno i nesebično u praksi pokušavaju da spreče da bilo ko ostane bez krova nad glavom, borci za stvaranje društvenih centara u kojima će svako moći da nađe utočište kao i borci za bolje i pravednije društvo. Ovo okupljanje nema samo simboličan karakter već predstavlja i sjajan primer akcionog jedinstva.

Samo objedinjavanjem svih progresivnih borbi koje obespravljeni vode u Beogradu i Srbiji, masovnošću i širenjem informacija o tim borbama među onima koji za njih još uvek nisu čuli može se postići cilj a to je suprotstavljanje nepravdi i samovolji. Stoga pohvala na račun svih protagonista koncerta nije nikakva kurtozija već zasluženo priznanje za zrelost i pravilno shvatanje šta je to solidarnost, humanost i aktivizam.

Inače, u pretprošloj kolumni napisao sam da je koncert „Protiv kapitalističkog terora“ prva socijalna svirka kod nas. Time sam se ogrešio o Banat Hardkor i Pokret za slobodu koji su svojevremeno organizovali više benefit svirki u korist ugroženih radnika. Ovim ispravljam svoju grešku.