Fudbalska reprezentacija Srbije, Foto: STARSPORTFudbalska reprezentacija Srbije doživela je debakl i pre nego što je izašla na teren u prijateljskim utakmicama sa Zelenortskim Ostrvima i Meksikom.
Neodazivanjem gotovo svih standardnih i onih manje standardnih reprezentativaca selektor Veljko Paunović je stavljen pred svršen čin. Za dve kontrolne utakmice koje je trebalo da posluže kao lepa uvertira za Ligu nacija u septembru, Paunović je jedva “skrpio” spisak. Kao posledica svega su dva ubedljiva poraza i osam primljenih golova za 180 minuta loptanja.
Davno je u antologiju ušla izjava košarkaškog trenera Miroslava-Mute Nikolića posle serije reprezentativnih medalja. “Zašto se radujete? Pa, ovo je sve normalno”. Tako je danas, samo u drugu krajnost, zaglibila fudbalska selekcija Srbije. “Zašto ste razočarani? Ovo je sve normalno.”
Prvi koji je u čudu je sam Paunović. Vratio se u srpski fudbal u vrlo osetljivom trenutku 10-ak godina nakon osvajanja titule omladinskog prvaka sveta na Novom Zelandu.
Nije uspeo da za kratko vreme ispravi krive Drine koje je za sobom ostavio prethodni selektor Dragan Stojković, ali je u finišu kvalifikacija za Mundijal ulio nadu da bi “orlovi”mogli da krenu nekom novom stazom.
I umesto da novog selektora dočekaju pozitivne vibracije u najužem okruženju, leđa su mu okrenuli oni sa kojima treba da otvorenog štita krene u fudbalski juriš od septembra. Otkaz za otkazom, pa je selektor i sam konstatovao da je duboko razočaran situacijom u kojoj se našao.
– Jun je sa ovim utakmicama prošao, s obzirom na sve okolnosti na koje sam ja lično mnogo razočaran. Sve je palo na ove momke. S jedne strane mi je drago što su imali jako dobro iskustvo, dali su sve od sebe, predstavaljali svoju zemlju na najbolji način bez obzira na ova dva rezultata. Jako mi je krivo da se ovako ovaj prozor potroši. Pred nama je puno posla. Ja lično sam jako nezadovoljan i moraćemo da popravimo stvari. Verovatno je najbolje da jun ostavimo iza sebe i zaboravimo sve ovo – izjavio je Paunović nakon brodoloma u Toluki.
Da li zbog naivnosti ili prevelike želje da konačno sedne na klupu nacionalnog tima, Paunović je verovatno nespreman upao u močvaru zvanu srpski fudbal. Došao je u Fudbalski savez Srbije koji deceniju unazad više liči na političku grupaciju nego na sportsku instituciju.
Nadao se Veljko verovatno dobrim odnosima, zadovoljnim fudbalerima koji jedva čekaju da ponesu dres sa grbom Srbije, atmosferi zajedništva koja može da gura samo napred. Nikako u rikverc.
U praksi je sve suprotno od onoga kako bi trebalo da izgleda u teoriji. Pa i selektorov stari prijatelj, kojeg je izabrao za jednog od najbližih saradnika, Nikola Lazetić, nije samo običan sportski funkcioner u FSS, već čovek koji je spreman da zbog viših interesa “brani Srbiju” u Ćacilendu.
FSS godinama tone u sve dublji bezdan. To je jasno svakome ko i površno prati domaći fudbal. Paunovićeva izjava “da se samo bavim fudbalom i da je samo na to skoncentrisan” zvuči utopistički u sistemu koji odavno ne funkcioniše kao zdrava sportska organizacija. Morao je da bude spreman na brojne teškoće, pa i na to da niko od čelnika FSS ne istupi javno u nezahvalnom trenutku i istog dana osudi epidemiju otkaza. Kao da je ovo selektorova privatna reprezentacija, a ne selekcija koja treba da prezentuje državu.
Bez obzira na trenerski kvalitet, dobru volju i časne namere, plašimo se da Paunović ne postane samo kolateralna šteta u atmosferi potpunog odsustva kulta reprezentacije i amaterizma koji izjeda fudbalsku organizaciju.
Bonus video: Veljko Paunović o Andreju Iliću
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
