Ono što je konstatovao svaki stanovnik Beograda sa kojim sam imao priliku da na tu temu popričam je da je uređenje grada nužna stvar koju će svako dobronameran bezrezervno podržati. Međutim, svi do jednog su konstatovali i to da je organizovanje radova na više centralnih lokacija u gradu istovremeno preterano i demagoški. Ono što je najbolnije je činjenica da obimni radovi u gradu umnogome otežavaju normalno funkcionisanje Beograđana. Istovremeno se renovira Trg Slavija, Bulevar oslobođenja, Ruzveltova ulica, Brankov most, deo kod Doma omladine i još neke lokacije. Građani koji svakog jutra idu na posao da bi stigli do svog cilja gaze po mnogobrojnim rupama i žurno traže gde bi mogla biti izmeštena stanica GSP-a na kojoj treba da sačekaju prevoz.

Gradonačelnik Siniša Mali je apelovao na Beograđane da dok traju radovi češće koriste GSP. Mislim da gradonačelnik ne bi tako lako izrekao tu preporuku da se svakog dana tokom leta na posao vozi u autobusu u kome nema klime a gužve zbog radova su kao u periodu 90-tih pa u vozilu jedva može da se diše. Da situacija bude još gora nego što je bila 90-tih sada putnici u prepunom vozilu moraju da izvode i akrobacije kako bi izvadili svoju kartu i pokazali je kontrolorima Bus plusa koji neumoljivo “patroliraju”. Prilično je lako govoriti o potrebi za određenom vrstom žrtvovanja zbog dobrobiti grada a istovremeno imati privilegiju i ne voziti se na posao GSP-om svakog dana. Pretpostavljam da se gradonačelnik ne vozi jer da je drugačije susreo bih ga bar jednom.

Sasvim je jasno da se na obimnim istovremenim radovima insistira kako bi se sve završilo pre predstojećih gradskih izbora. Vladajuća politička garnitura u Beogradu smatra da će od toga da izvuče korist u predizbornoj kampanji. Po tome se ne razlikuje od bilo koje druge vlasti. Međutim, to nije korektno prema Beograđanima jer cilj gradske uprave treba da bude da stanovnicima olakša život a ne da im ga iskomplikuje. Ne postoji nijedan “viši razlog” za to. Da su se građani na nekom zboru odlučili da mesecima preskaču žardinjere da bi ušli u autobus ili kamenje i blato da bi došli do banke onda bi stav gradske uprave “strpite se” imao smisla. Ovako s obzirom da ne živimo u onome što neki nazivaju “direktnom” već u predstavničkoj demokratiji, izabrani predstavnici naroda su morali da imaju znatno više uviđaja te da građanima ne prirede nabrojane neprijatnosti.Isto tako nije pravedno sređivati centar grada (valjda da bi bio lepši i pristupačniji strancima koji Beograd vole zbog noćnog života) dok neki delovi na periferiji nemaju kanalizaciju I za kraj, s obzirom da neko može da se zapita a nije ti smetalo kada je prethodna vlast kopala po centru Beograda pa je bilo nemoguće proći kroz Ulicu srpskuh vladara i Kralja Milana, samo ću reći da mi je i to veoma smetalo ali tada nisam imao kolumnu da pišem o tome.