Hrkljuš ponovo u BIH

Sve je pomalo apsurdno i nadrealno! Dok Hrkljuši, ima ih više, slave, lopta je kod njih, drugi koji su izgubili a spadaju u manje vidljivu polovinu, udaraju se šakom u čelo uključujući i neke visoke zvaničnike EU koji su najzad shvatili da treba da promene odnos prema Zapadnom Balkanu! Kako? Još nisu saopštili a da jesu bio bi to početak promena!

Prvi višestranački izbori, pre osamnaest godina, u tadašnjoj socijalističkoj Bosni i Hercegovini, široko su otvorili vrata nacionalnim strankama. Prosečan odziv birača, 78 odsto, od nešto više od 3 miliona registrovanih glasača, bio je znatno veći od najnovijeg izlaska na birališta i registrovanih 350 hiljada glasača više nego tada.(3.352.933). Da podsetim, za članove tadašnjeg predsedništva izabrani su Alija Izetbegović, pošto je internom odlukom stranke SDA, isključio Fikreta Abdića koji je imao najveću podršku, Ejup Ganić, koji se predstavljao po nacionalnosti kao Jugosloven (ha, ha, ha), a bio je član SDA, Biljana Plavšić, Srpkinja, Nikola Koljević, Srbin, (iz SDS) Stjepan Kljujić i Franjo Boras, Hrvati ( iz HDZ)! Za predsednika Skupštine BiH izabran je Momčilo Krajišnik… Ostalo je istorija zabiberena ratom, ranama, razaranjima, mržnjom i Dejtonskim mirovnim sporazumom koji se, zavisno kako kome treba, koristi ili napada.

Kao što su ti prvi višestranački izbori izbrisali Jugoslovene alijas Bosance i umesto multikulturalizma i tolerancije trasirali put nacional-pluralizmu, kome je primarna pripadnost krvi i tlu, tako je i dan danas uz neke manje dopune i dorade!

Prema tim merilima na poslednjim postdejtonovskim izborima pobedili su očekivani: Dodik opoziciju u Republici Srpskoj i kao član Predsedništva BiH, njegova stranačka koleginica kao predsednica Republike Srpske, Izetbegović sa SDA, najjačom partijom u Federaciji BiH i delegiranim članom predsedništva Šefikom DŽaferovićem, jedino ali značajno iznenađenje je Željko Komšić, sa koalicijom malih levih i građanskih stranaka, Demokratski Front! Ne samo što je izabran za člana Predsedništva BiH već je pobedio i drugog Hrvata, Dragana Čovića, omiljenog vlastima u Zagrebu i Beogradu. Čoviću doduše ostaje vlast u nekoliko kantona a njegova HDZ je veoma jaka na federalnom nivou pa je realno očekivanje da tu i lično participira! Apsurd je što su svi pobednici, izuzev Komšića, fokusirani na etnoidentitete i ne haju mnogo za BIH, po cenu građana a bogami i stabilnosti u regionu!

Prednjači Dodik u omalovažavanju Federacije i ističe da je za njega na prvom mestu interes Republike Srpske, i da ga članstvo u predsedništvu samo u ostvarivanju tog interesa zanima! Najavljuje da nema nameru ni zakletvu da polaže u Sarajevu već će to uraditi u svom parlamentu u Banjaluci! Pominje i video link kao način komuniciranja sa druga dva člana Predsedništva! To je apsurdna ali za Dodika delotvorna politika. NJemu sušta suprotnost je Željko Komšić koji jeste Hrvat ali najviše voli BiH i kao član Predsedništva zalagaće se za tužbu protiv Hrvatske zbog izgradnje pelješačkog mosta preko dela bosansko-hercegovačkog mora! Hadezeovski Hrvat Čović podmetaće mu klipove, jer mu smeta što je Komšić, izabran glasovima Bošnjaka, iako mu nije smetalo da po istom zakonu i sam bude prethodno biran. Činjenica da je Komšić dobio tri puta više glasova od stranaka koje su ga kandidovale i da nije bio zajednički kandidat levice i da je vodio i pobedio u kampanji suprotnoj od retorike Čovića , Dodika, Izetbegovića a i mnogih SDP-ovaca, unosi svežinu, pogotovo njegov nedvosmislen odgovor da njega nisu birali narodi već građani Federacije! E, to je sasvim nova pozicija posle ovih izbora, koja, uzgred, dobija više glasova i od samog Šefika DŽaferovića. Zato ne bi bilo nadrealno da i njemu počne da smeta i da se svi Hrkljuši udruže protiv Komšića!

Da li će uspeti da se odbrani i poveća svoj izborni uticaj i kapacitet veliko je pitanje, da li će mu se priključiti druge partije leve i građanske provinijencije, ne zna se, ali i njegov izbor pokazuje da mogućnosti za promene nisu iscrpljene i da je, možda, deo građana počeo da progovara dajući prednost univerzalnim vrednostima, ljudskim pravima, dostojanstvu, pravu na život i rad, što ne bi trebalo da zavisi od etničke pripadnosti. Da li je Komšić nagoveštaj budućeg stanja stvari ili je takvo stanje stvari unapred osuđeno na propast ne zavisi, na žalost, samo od građana BiH već i od sponzora politike koja je razrušila jednu lepu zemlju u kojoj je paradigma zajedništva bila BiH a sa njom i apsurdna igra Hrkljuš!