Naprednjački biznis

… izem ti novoizabranog zamenika novoizabranog gradonačelnika, koji za pobunjene stanare ima odgovor: „To što je njima neko obećavao pre nas, neko ko je bio u Građevinskoj direkciji – to je nešto što ne odgovara potrebama građana Stepe“? Jer, prevedimo Vesića, oni ne znaju šta njima treba, pogotovo kada to što im treba, ne odgovara planovima vladajućih! Mogli bi jednom da nauče jer vladajući monolit, svoje planove ispoljava svakodnevno, na svim nivoima, u svakom pogledu, u svim institucijama i svim medijima, obaveznom konstatacijom, da je pre njih bio potop, bankrot, zmije i pacovi a sa njima nove istorijske pobede i pobednici, nove stigme i junaci, novo sveznanje toliko novo da čak i od građana znaju, bolje i hrabrije, šta im je potrebno! Tako se spisak izuzetno važnih „glavnogradskih“ „projekata“ ; jarboli, 52 fontane, oko kojih će biti parkirani automobili da se ne bi prale noge u njima, gondole, dodatne investicije u novogodišnju rasvetu i izmeštanje železničke stanice u nedođiju – povećao i na pravoslavnu crkvu izgrađenu od najkvalitetnijeg ruskog drveta… Kondominijum, latinski con-dominium – doslovno suvlasništvo, sekularne države i crkve sve je češća praksa ove vlasti u sticanju zajedničkog ličnog profita, kao onom planiranom na Novom Beogradu između NIS-a i SPC.

Kada bi novac od poreza na crkvenu imovinu, u Srbiji ne postoji, i proizvodnje na toj imovini, i pobrojanih gore narečenih planova za šminkanje grada, odvojili za popravku i dodatnu redovnu rasvetu, za čišćenje smeća koje poput gnojnih čireva zaudara po budžacima prestonice, za izgradnju rezervoara i šahti sa tehničkom vodom za pranje ulica, zato se i ne peru jer koriste pitku vodu, za izgradnju kolektora i pročišćivača za otpadne vode kako se kanalizacija ne bi slivala u Dunav i Savu, za sređivanje žardinjera koje van najužeg centra postaju kante za smeće, Beograd bi bio lepši, ugodniji za život i za posetioce.

Zašto bi oni pitali bilo koga, pogotovo stanovnike i ne daj bože tražili njihovo izjašnjavanje na referendumu oko ključnih a spornih promena, kada najbolje znaju šta ima treba… a treba u začetku sprečiti svaku građansku inicijativu, obesmisliti je i u zamagljenom miru nedostupnih ili lažnih informacija, raditi isključivo u korist investitora koji su vlasnici ove vlasti i njihovih privatnih obezbeđenja…

Potreban je ceo život da bi, kao građanin, ostvarili svoje pravo i dobili nadoknadu od investitora koji vam je oštetio ili čak srušio kuću, dok istovremeno gledate velelepna, nelegalna, zdanja koja niču na nedozvoljenim mestima… Potrebno je da imate dva zdrava bubrega da bi jedan mogli da prodate da bi platili dokazivanje da ste platili već plaćenu struju. Da li je vaša ili njihova komunalna policija?! Ostale rodove iz bezbednosnog spektra da i ne pominjem otkako su njihove štipaljke sa vrhovnim, Gašić i Stefanović!

U kojoj državi, sa sertifikatom državotvorne organizacije, jedna te ista turistička agencija može više puta da prevari i opljačka građane. Samo u korumpiranoj državi! Pet hiljada ojađenih ljudi treba sada da čekaju milost Rasima LJajića i „strože uslove registracije“. Do sada su se, znači, zezali?! Ovo je mali primer prema mutljavinama sprečavanja jačanja pravne države, nezavisnog pravosuđa, statusa i izbora tužilaca i sudija, koje se pripremaju, bez ikakve garancije da će se uvažiti negativne primedbe Venecijanske komisije. Ako vam je garancija Kuburovićka, onda ništa! Laganje i simuliranje naprednjaka da je napredak Srbije počeo sa njima, neprekidnim ponavljanjem iz svih medijskih topova, uspešno je obavljeno i vlast je toliko moćna da može da radi šta hoće… Takav biznis, po meri SNS, primerno promoviše Radoica Milosavljević. Nije se proslavio proizvodnjom plastične ambalaže, mlekarom ni kao vlasnik Doma zdravlja i Visoke škole za menandžment, već kupovinom osam lokalnih televizija. Nije proveo četiri godine u zatvoru, kako je pisano u to vreme (2015) već, prema sopstvenom priznanju samo 16 meseci, jer je kao bivši direktor svojim „trange- frange“ oštetio sportski objekat „Mladost“. Kao kruševačkog Berluskonija, niko ga nije pitao otkuda mu prvi milion, ni zašto u kupljenim medijima nije investirao obaveznu i ugovorenu kvotu? Umesto da uloži 150 miliona u RTV Kragujevac, jednu od najstarijih lokalnih medijskih kuća bacio je na doboš rasprodajući sve i ostavio bez hleba 67 zaposlenih, uprkos obilatoj „naprednoj“ pomoći za projektno finansiranje! I nikom ništa ali on dobija još, navodno kupuje i televiziju Paraćin. Pa, naravno, zato što, naprednjačkim biznisom, treba da uništiti predsednika opštine, Sašu Paunovića, koji pobeđuje na izborima iako je, citiram ih, iz „žutog ološa.“ Izem ti državu u kojoj se ovo dešava! Uprkos svemu ima nade!