Lajanje na zvijezde 1

Ono šta radi narod, laje na zvijezde, povećaj porez.

I tako svakih malo-malo, do jednom kad bi šta radi narod, šuti, smanjuj porez.

Ipak će biti da je to neka kafanska izmišljotina.

Jer da nije, bar mi se malo nešto od toga zadržalo do dana danjeg. A nije. To s porezom.

Lajanje na zvijezde jeste, tamo gdje se i vaktile događalo, u bircuzima, i svako završi sa u svak na svoju, u svoje probleme i jad, a u više ili manje alkoholiziranom stanju.

Pa onda svako ispočetka nabasa na u šareni sjajni papir umotan u zamku, ugazi u povećanje minimalne plaće, ili povećanje penzija za mirovinu, ili u idealiziranu sliku očekivanog spasioca.

Na šta se nakelje bar dva izraženija straha.

Strah od izbacivanja na ulicu, ili strah od razočarenja u onog, ili one, idealiziranog.

Ako se i desi da neko propjeva, zapjeva bolesniku, može i onom mamurnom iz birtije, eto onog kome ti pjevaš Fato, tebi babo, pjevaj mome kurcu.

Na šta se može, ili se svakako prihefta, nemoj da te mlađahni rasturi.

Ako nisi u stanju odvesti ga na neku ledinu njegovog brata i tu ga kresnuti.

A ne možeš.

Posebice nakon ohrabrenja koje je dobio od Amera i na njihovom i na domaćem evo terenu.

Ostavi pjevanje ovim larpurlartistima, evo su već promukli pjevajući.

Haj’ babo, sreće ti ne seri ni ti, popij to protiv tlake i nastavi spavati. Ili idi neđe na pivu dok ne zamantaš. Glede pjevanja i nema tu nešto posebno dirati.

A i što bi.

Nastavlja se veselje na javnim prostorima, na pressicama, medije u pedeset nijansi žute da ne pominjemo.

Epizode serije dopisuju li se, dopisuju.

Pokušavam ovih dana prebrojati sve koje ko god i sa bilo koje strane svrstava među lopove, one koji su maznuli državne, tzv. narodne pare i preselili ih u svoj džep.

Nema šansi.

A i ne mogu upratiti ni tokove novca.

Sad to teče k’o voda za poplave.

Puna mulja i još koječega, gadilo bi mi se i štapom pokušati začačkati i nešto eventualno izvuči. I niko ni mukaet. Od nadležnih.

A javno se izbacuju papiri, razni ugovori, pismeni ili usmeni, izgovaraju imena i prezimena, evociraju se uspomene i na ono kao od ranije, cigare, nafta, ubistva legendi od funkcionera, narodnih izabranika kroz vrijeme, svašta još…

Policija šuti, tižilaštva šute, sudovi bohte, ispija se i napija zavisno od mjesta u hijerarhiji, neko kahvu, neko neku skuplju žestu.

Ne znaš više šta je registrirani ugostiteljski objekat, a šta nije.

Mlađahni muku muči sa pretpostavljenima mu, a Boga mi i sa izborom parlamentarne opozicije, pozicija mu je više manje jasna.

Dok ni jednog ni drugog izvan Parlamenta nema, ima vlast, iliti akcija i sa druge strane pretendenti, reakcija.

Naći neku bitnu razliku ne polazi mi za rukom.

Da će izdobriti, neće. Ako prođe bez nečeg žešćeg od kovida 19, puna šaka brade. Neka se samo nastavi lajanje pa bumo vid’li.