ŽIVI PIJESAK

 Možda naravno, Ona je uredno šetala. I uredno me tjerala, nagovarala, molila da joj budem društvo, iako je društvo imala. Nisam popuštao. Ali, podržavao sam takvu njenu aktivnost isključivo iz zdravstvenih razloga, usput objašnjavajući svoj izostanak čelom kolone. Koje, htio ne htio, mislio šta mislio pojedinačni šetač, svojom farbom farba kolonu. Masu, čak gomilu koja šeta i nešto kao neće ili hoće. Odbijao sam govoreći da ne bih ni u kolonu kojoj sam ja na čelu. Jednom sam opet odbio pitanjem da li bih ja u toj masi mogao slobodno uzviknuti Slobo – Slobodo, na šta je Ona prekovratila mrmljajući dal’ si ti normalan, a ja za njom vikao eto ti koraka do fašistoidnosti gomile, kojoj je na čelu jedan njen dio ubijeđen da je elita.

Nisam primakao ni petooktobarskom prevratu, uprkos animozitetu prema odlazećima i svojim privatnim željama sebet njihove sudbine. Malo mi je primijenjena demokratija, glede pojedinačnih članova DOSa, imala čudan miris.

Ne bih ja ni neki dan gledao i slušao u cjelini i cjelosti, sa osvrtom na pojedinačne istupe, uključujući i takozvani ekspoze i na kraju „sa sve“ jednom rukom na Ustavu a sa drugom na srcu zakletvu, da se Njoj nije spavalo. A kad hoće spavati isključivo hoće slušati nešto na svom maternjem. Te sam tako sve i odgledao i odslušao. I mnogo je otisaka na meni ostalo.

Jedan je otisaka od u ekspozeu ili tokom ekspoziranja desetine puta pominjanje „naše dece“. Na koja pominjanja bih svaki put pomislio na svoju i na onu djecu u odnosu na koju su moja, bez obzira na razne poznate sindrome koji ih evo nakon dvadesetisitno godina stižu, u nedavnom ratu još i lišo prošla. Drugi je otisak od pogleda na „vaskrslu“ poznatu udarnu Šešeljevu „trojku“ – Nikolić, Vučić, Gojković. Iako je samo Šešelj, od svih Šešeljevaca završio na nekom sudu, niko nije ni na lustracionom, ako je imalo pri zdravoj mora zaboraviti „izdajstvo“ i biti zadovoljan dostignućima svojih učenika, i učenice naravno. Treći otisak je od, šta god ja mislio o ovdašnjem Ustavu, polagatelja zakletve potpuno pogubljenih glede tog Ustava. Poseban otisak je od vladajuće parlamentarne gomile sa isturenim joj pojedincima i njene vanparlamentarne zagranične vladajuće „elite“. Da na RTSu ne bi ministra škola, da uz prije njega druge eksperte ne pomenu promjenu svijesti, ili Prvog maja i gostovanja sindikalnog vođe Čanka u gostima kod Suzane, ništa mi otiske ne bi ublažilo.

Čankovom uporedbom Vulina sa Che Gevarom, misao mi je veselo odlepršala na kombinaciju Batiste i Chea, koji nastoje pomiriti interes kapitala i radničke klase.