Dajemo li Ustav

Biće to proba snage i ispitivanje slabosti i Vučićeve stranke, te Dačića i socijalista kao njenih glavnih partnera, ali i onih svrstanih u desnu učesničku, radikalnu bojkot, novu zelenu i staru tadićevsku opoziciju.

Svi oni rizikuju potpuno svoje sadašnje pozicije, uostalom Vučić im ne bi ni dopustio drugačije – da je samo on taj koji je u riziku u prvom predsedničkom krugu 3. aprila.

Naprednjaci jasno je, rizikuju da se nisu dovoljno potrudili oko pribavljanja podrške za referendum i da će stoga, pojedini od njih izgubiti prolazna mesta na parlamentarnoj listi za 3. april.

Isto važi i za beogradsku listu, ali i za mesto Vučićevog formalnog naslednika na čelu SNS, kada on, ako osvoji drugi mandat, napravi novu preraspodelu unutar vrha stranke.

Treba li ukazivati da to isto važi i za Dačićeve socijaliste, koliko mogu da donesu na referendumu, tako će im biti mereno i za izbore.

Ne treba zaboraviti da to nije običan koalicioni dogovor ko koliko mesta dobija, nego podrazumeva i unapred okvirnu podelu resora u budućoj vlasti.

Dalje, referendum će pokazati i snagu ulice, odnosno moć nove zelene koalicije na čelu sa Ćutom da vodi i održava proteste u vezi sa nečim što liči na izborni dan.

Jer, dan uoči referenduma, najavljeni su i novi protesti protiv litijuma, u sklopu zamisli da će Vučićeva vlast pasti na pitanju koncesije za rudnik Rio Tinto.

Pokazaće i to na koliko podršku ukupno može da računa desna učesnička opozicija, najglasnija u vođenju kampanje da se glasa protiv, ali i to, koliko i dalje može da otkine od zelene i bojkot opozicije.

Čini se da njih jedino mogu da izdignu antivakcionalisti, koji ih ipak dosad još nisu prepoznali kao svoju glavnu političku odrednicu.

Antivakcionalisti i dalje slobodno „lebde“ kako kod onih koji se politički ne opredeljuju, tako i u redovima svih opredeljenih. A to znači i među bojkot opozicijom, i kod zelenih ali i među samim Vučićevim glasačima.

Ukupno gledano kampanja za glasanje protiv, na koju je najzad pristala i radikalna bojkot opozicija, koja iako smatra referendum nelegitimnim, ipak kaže da će pozvati svoje birače da glasaju „ne“, jeste krajnje bleda.

Napisi na plakatima „Ne damo Ustav“ nisu čak ni poruka za uvod u izbornu kampanju, barem ne iz opozicionog ugla.

Jer, vlast je ta koja „ne da“, na primer taj zamišljeni tron na kome sedi.

Ozbiljna opoziciona kampanja za glasanje protiv bila bi potpuno drugačija, zahtevala bi drugu vrstu poruka, a i mnogo veći nivo aktivnosti, što upućuje na zaključak, da ne žele da se „troše“ pre izbora.

Ipak, čak i u slučaju takve procene, postoji jak opozicioni odgovor. To je upravo ta najavljena protestna šetnja za Olivera Ivanovića, čija se godišnjica ubistva poklopila sa referendumskim danom.

Od odziva u toj povorci, a i sposobnosti onih koji je budu predvodili, zavisiće da li će se taj referendumski dan pretvoriti u sliku iskazivanja narodne volje protiv Vučića.

Trebalo bi da to bude i dan početka opozicione kampanje za aprilske izbore.