Delimični bojkot

To da je 2020. proglašen bojkot izbora na svim nivoima, a da će se za 2022. možda ići na ono što je već uradio Boris Tadić – spoj učešća i bojkota, zavisno od nivoa.
Tadićeva SDS je 2020. izašla na izbore na Vračaru, istina traumatično, produženo skupljajući potpise za listu.

Šaputalo se po Vračaru i da su na kraju zainteresovani iz vlasti morali da im daju podatke iz jedne privatne firme, kako bi se lista konačno potvrdila. Jer, Tadićevi navodno, nisu na vreme primetili odluku Gorana Vesića da broj odbornika vračarske skupštine sa 45 podigne na 60, što je puta 30 overenih potpisa, postalo je li, baš veliki broj.

Tadićeva stranka je dakle, izašla na izbore na Vračaru u koaliciji sa PSG kome je na čelu bio Sergej Trifunović, kao i Novom strankom Zorana Živkovića, i uspeli su da dobace do 9,5 odsto ili 2029 glasa. Miloš Jovanović iz DSS, kao i Aleksandar Šapić koji tada još nije bio ušao u SNS, uzeli su po hiljadu i po glasova.
Parlamentarne izbore je Tadić bojkotovao, a nije poznato da li je još negde na lokalu u okviru neke grupe građana nastupao i neki aktivni član SDS.

Tadić od tada drži dosta dobru središnju poziciju na strani opozicije, tako da može da pregovara i sa Tanjom Fajon i sa Ivicom Dačićem, može i da pošalje predstavnike kod Dragana Bujoševića na RTS da ugovaraju debatne emisije, ali i da dalje nastupa kao opozicioni faktor, koji se ne može zanemariti.

U slučaju da se Tadić ponovo kandiduje na predsedničkim izborima 2022. što je mogućnost koja postaje realnija ukoliko kancelar Nemačke postane socijaldemokrata, i ukoliko Vučić u nekom sa NATO dogovorenom scenariju nastavi sa radikalizacijom na severu Kosova, delimičan bojkot izbora 2022. možda bude odgovor i na tu kandidaturu.

Ukoliko Đilas bojkotuje predsedničke i parlamentarne izbore, a učestvuje samo na beogradskim, on neće biti u prilici da nastupa protiv Tadića direktno, nego će naprotiv svom bivšem lideru moći da kaže „srećno s tim“. Po ukusu birača na koje Đilas računa u Beogradu, nikad nije otvoreno rivalstvo na strani opozicije. Stoga bi delimični bojkot mogao da se prikazuje i kao neka vrsta pakta o nenapadanju, kad već nema uzajamne podrške.

Ta podrška Tadiću se recimo očekuje od Vuka Jeremića kao uzvraćanje na Tadićevu podršku njemu na predsedničkim izborima 2017. Ako bi izostala, poremetila bi nastup Jeremićeve stranke u određenoj meri.

Delimični bojkot objasnio bi i neprihvatanje radnog dokumenta Tanje Fajon i Vladimira Bilčika, iako oni kažu da će njegovo pratiti sprovođenje, te da će to biti deo izveštaja EP o Srbiji.

Negativne izveštavanje o stanju demokratije o Srbiji kako Đilasova SSP i njeni pratioci (DS i PSG) tako i oni koji će možda sa njima na istu listu u Beogradu (ZZS, NDB) stalno ističu kao potkrepljenje svojih poteza i odluka. Selektivno se zaboravlja da u izveštaju EP usvojenom u martu, Vučićevoj vlasti jesu spočitane afere i zatražena borba protiv korupcije, ali je i od opozicije zatraženo da se vrati za pregovarački sto i učestvuje na izborima, a ne da ih bojkotuje.