Dvaput izbori 1

Čini se da im to deluje najsigurnije, to vraćanje martu kao mesecu glasanja. Bilo je glatko po njih i 2014. i 2018. (Beograd), dok su im aprilski izbori (2016. i 2017.) malo lošije prošli.

Jednom su imali razjarenu opoziciju koja otvara džakove sa glasovima u RIK, u sasvim drugoj postavci nego danas.

Tada je Sandu Rašković Ivić kao lidera desne evroskeptične koalicije DSS-Dveri izričito podržao Bojan Pajtić, lider proevropske DS.

Drugi put su imali politički nedovoljno određen ali ipak neočekivan i napet Protest protiv diktature, koji je pokrenu anonimni mladić na Fejsbuku, da bi potom ugasio, pa opet aktivirao profil.

Šta će sada biti? Prvo, izvesno je da će ovo biti prvi izbori koji će se dobiti na Internetu – na društvenim mrežama, pa tek onda u klasičnim medijima.

Naravno, stvarna borba vodiće se u „pravoj“ stvarnosti i među „pravim“ ljudima, a ne lažnim junacima sa supermoćima sa Tvitera.

Algoritmi – nizovi misli i stavova koji će se naturati i širiti – su već postavljeni ili se ubrzano nameštaju.

Upadljiva je sličnost pojedinih portala raznih organizacija „preskakača cenzusa“ koje naravno, ne nastupaju u tom svojstvu, već sasvim suprotno.

Oni „nadolaze“ kao veliki reformatori i revolucionari koji će promeniti sve, naravno ako budu imali tih 13 do 20 poslanika, odnosno, zavisno od izlaznosti oko 200.000 glasova za 5 odsto.

Drugo, kao što je već više puta pisano, uprkos podršci od 52 odsto, izbori će imati meru neizvesnosti ukoliko Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Nebojša Zelenović i delovi DS ostanu pri bojkotu. Sada već više nije reč o tome da li će Savez za Srbiju ostati u tom obliku i jedinstven pri odluci o neučestvovanju, nije više ni reč o tome da li Demokratska stranka kao stranka 20. veka i glavnog političkog toka, svojim učešćem može dati legitimet izborima.

Već je reč da li opozicija, zahvaljujući aferi „Krušik“ o spornoj trgovini oružjem, može oboriti „izbore“ kao takve. Da li će, kako ističu pojedini ambasadori ta buduća vlada Srbije imati autoritet, odnosno mogućnost da vlada? Jeremić kaže da očekuje sledeće godine dva puta izbore, jednom na proleće, drugi put u jesen, izražavajući uverenost da će opozicija uspeti da „sruši“ izborni proces.

Treće, i Vučić se „prilagođava“ – u svom poslednjem gostovanju na Pinku ponašao se gotovo kao lider opozicije koji vodi antierdoganovsku kampanju „ljubavi“. Umesto drčnog vođstva, vratio se u vreme pre 2014. i nastup dobrog momka iz komšiluka koji će vam uvek pridržati vrata i poneti torbu uz stepenice, a i pohrliti u sneg da pomogne zatrpanim, ili u čamac da prevozi decu iz poplavljenih područja.

Obe priče ne mogu uspeti: „dva put izbori“ i „Vučić iz kampanja 2012/2014“, naročito i usled interesa drugih u svetu da podrže ili ne podrže rasplet po kome bi SNS u dogledno vreme izgubila bar deo vlasti. I zato će, a to je četvrto, izbori 2020. biti velika igra živaca, u kojoj nerve prvi mogu da izgube građani, odavno iscrpljeni od previše politike i premalo njenih dobrih rezultata.