Fascikla 1

Tačnije, ne znamo li su papiri već dostavljeni Ani Brnabić i Siniši Malom da ih prime k znanju i reše te zakonske sitnice, neophodne da svi punoletni građani dobiju po sto evra. I da mali privrednici i njihovi prijavljeni radnici dobiju po tri minimalne plate.

Sto evra je mera srpskog bogatstva – i dalje je za najveći broj ljudi u našoj zemlji izuzetno teško da tih sto evra zarade, a neverovatno lako da ih potroše.

Vučić sad ne nudi hiljadu maraka kao nekad Vuk Drašković, a ni hiljadu sedamsto dinara, koje smo na ime prodaje akcija NIS-a dobili od Mlađana Dinkića.

Uzgred, Liga socijaldemokrata Vojvodine izdala je u poslednjih pet godina više od stotinu saopštenja u kojima oštro osuđuje uslove prodaje NIS-a ruskom Gaspromu. Nijednom pritom ne pomenuvši da je u to vreme bila deo vlasti i neposredno članica vladajuće koalicije pod vođstvom Borisa Tadića.

Iskustvo je međutim neuporedivo traumatičnije od takvih nedoslednosti. Jer, Vučićeva fascikla moraće da završi na još jednoj adresi. A to je kod Jorgovanke Tabaković i u kovnici i štampariji novca na Topčideru.

Iako naš predsednik tvrdi da ima para i da nam sračunato za naše dobro ne govori istinu, kako mi novinari, a i građani, ne bismo nešto upropastili, reč je o tolikim parama koje se osim štampanja nemaju odakle nabaviti.

A to znači tri stvari.

Prva je, da nije sve zbog izbora prekinutih koronom, nešto je i zbog Kosova. Takvo masovno i široko podmićivanje stanovništva nije samo zbog toga što Vučić nastoji da izbegne poraz na izborima posle vanrednog stanja i scenario „DOS iz 2003“. Uočena je savršena šansa da se sklope oporavak od korone i zaključenje sporazuma o Kosovu. Novi svet posle pandemije, nova politika prema Prištini, a svi dobili neke pare i srećni što su živi.

Druga stvar je da će nedugo posle izbora i posle zaključenja kosovske priče, nastupiti teška trauma. Naštampani novac uvek mora da se otplati, a mi ćemo videti kroz koliko žestok ekonomski udar.

Osiromašićemo u godinama koja slede drastično više nego što ćemo se obogatiti od sto evra, ali tada više nećemo imati političku priliku da bilo šta promenimo.

I treće, naš predsednik pomno i predano radi na sebi i na razvijanju sopstvenih patoloških crta. Svaki čovek se uostalom rađa sa tim crtama, ali retko ko može toliko da im se posveti i bude uspešan u samonegovanju. Jedina nam je nada da ostanemo zdravi.