Studentskom pokretu traži se greška na lupu

Ova više puta potvrđena analiza ovih se dana svakodnevno pokazuje u postupcima naprednjačkim što u zemlji što u inostranstvu, kako na izborima za komoru medicinskih sestara i ostalih sličnih izbora, tako i u nastupima partijskih i državnih (nažalost) čelnika. Simptomi ove kolektivne sociopatske bolesti su: zatiranje stida i empatije – umesto političke odgovornost, delovanje se zasniva na napadima, odsustvu griže savesti i vređanju neistomišljenika; inat i vređanje umesto dijaloga – odbacuje se racionalna debata, a politika se pretvara u stanje stalnog konflikta i opsadnog (vanrednog) stanja; populizam i manipulacija – koristi se strah i očajanje masa radi kratkoročnih političkih poena.

Ovih nekoliko konstatacija kojima veštačka inteligencija definiše simptome ove bolesti treba zameniti ili dopuniti: Nedostatak ljudskosti, spremnost na zloupotrebu svih dostupnih (i otuđenih državnih) sredstava zarad očuvanja vlasti, pohlepa i sebičnost kao jedino „vjeruju“i vređanje elementarne inteligencije te ponižavanje bilo koga ko je na smetnji iz bilo kog razloga, uz vidljiv sadistički užitak.

I to je sve manje više poznato, a kome nije posle 35 godina iskustva sa SPS, SRS i SNS neće mu ni ovi redovi pomoć, pa ukoliko kojim neverovatnim slučajem i čita ovaj članak može i treba da ga odmah napusti, džaba mu.

Pa čemu Rade onda služi ovaj dugi uvod? Pokušaju da razumem ceo spektar antirežimskih nastupa po jutarnjim i večernjim programima na nezavisnim TV stanicama, elektronskim medijima i u nezavisnim štampanim medijima u kojima se Studentskom pokretu traži greška na lupu: te su anti-EU, te su nacionalisti i za bojati se da iza principijelnog stave o pravu vernika ne postanu i klerofašisti. No, kako stvari stoje po mom mišljenju.

Pokret se od početka zalaže za poštovanje Ustava i zakona i da institucije rade svoj posao po slovima zakona i Ustava. Nisu ove generacije koje nas ozdravljuju pisale ovaj Ustav i ovu zarobljeničku preambulu. Nisu one organizovale dvodnevni i na kraju dana pokradeni referendum, zar ne gospodo Tadiću, Koštunice, a oprostite vi mnogi koje nisam nabrojao a bili ste deo te vlasti kontinuiteta sa zločinačkim režimom Slobodana Miloševića. Iako vam takav mandate niko nije dao. Prenebregnuta je volja naroda a da se suzavac ispred skupštine Petog oktobra još osećao.

Kakve su posledice tog i takvog kontinuiteta vidimo, nadam se da ne treba ponovo opisivati. O tome ko je i zašto poklonio NIS Rusiji i koji pravnici su sastavljali taj ugovor kojim se drugoj strani omogućava da nekažnjeno ne ispunjava svoja obećenja. Da li se i tu radi o kratkoročnim političkim dobitima za još četiri godine vlasti i kako se to razlikuje od Vučićevih prodaja zemlje u ime opstanka na vlasti. Da li se stalnim jutarnjeprogramskim insistiranjem o anti-EU poziciji studenata pomaže politpropagandom takozvanoj EU opoziciji i kako se niko od voditelja ne seti da na tvrdnje predsednika SSP da nisu bojkotovali izbore 2024. ne pita: A zašto ste izašli na izbore u nekim mestima a u Beogradu niste, gde je bilo najviše šanse za pobedu? A zašto su kampanje bile tako neubedljive? Zašto se iznenada prestane biti znatiželjni novinar? O čemu se tu radilo(radi)?

Pa su sad studenti anti-EU, bez obzira na njihova više puta ponovljena objašnjenja. Trebalo bi verovatno da se oglase svako jutro pre nego što zlovoljna voditeljka krene sa istih pozicija. Ma važi, što mi ponekad u brk saopšte moje ćerke. Druga stvar koja me je posebno iritirala poslednjih dana je opravdavanje i normalizovanje kukavičluka. Strah je naravno prisutan iako je promenio stranu. Ali kukavičluk je neprirodno normalizovati bez obzira na sve.

Ne može se nečiji strah zbog gubitka plate generalizovati i normalizovati. Strah je nagonska i nekontrolisana emocija a kukavičluk je izbor i da pojednostavim: Dok su mnogi u ovoj borbi prebijani, maltretirani na razne načine, pregaženi autom, izgubili posao, bili bezrazložno u pritvoru i po više meseci, vi nećete prevladati svoj strah od gubitka plate i odabraćete ćutanje i kukavičluk jer je to, kao, normalno? Ma važi! Pa zar čekate da počnu ljudi da nestaju? Strah i kukavičluk više ne igraju! I da ne zaboravim STUDENTI POBEĐUJU!

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.