Svi Srbi pod jednim šatorom

Osim šatora, Vučić u kampanji za izbore, koji samo što nisu, nudi novi portal, čudnog naziva – „Ko si bre ti“. Na tom portalu, građani Vučiću anonimno mogu da prijave sve one likove kojima je on omogućio da kradu i bahate se bez straha od zakona jer su oni njegovi. Broj prijava na tom portalu sa kojim se Vučić svakodnevno hvali, priznanje je da su i institucije sahranjene i predate u ruke likovima poput Krička koji se krije iza uniforme koje nije dostojan jer je devojci pretio silovanjem.

Tako je Vučić Srbiju pretvorio u šatorsku naseobinu iz koje arlauču zaboravljene pevaljke i nove nade mužičkog neukusa dok ritam vašaru daje prvi lažov Srbije Dragan Informer Vučićević koji skače po stolovima i kiti muzičare. Generalna proba je bila Ćacilend. U takvoj naseobini pravda postoji samo ako je Vučićeva. Tako smo uz pomoć portala od suda partije za koji je Vučić rekao da će reagovati onomad kada su se Šapić i Vesić u javnosti svađali ko je veći lopov, dobili sud jednog čoveka i to on-line.

Zato je ovaj put osim toga da znamo šta nećemo, a Vučićev režim većina u Srbiji neće, važno da znamo šta hoćemo. Ja znam šta hoću. Hoću evropski tip društva jer je on jedina garancija da nam se istorija neće ponoviti kao što su nam se vratile devedesete. On podrazumeva jednakost pred zakonom koji važi za sve, slobodu mišljenja, organizovanja, govora i kretanja. Ali pre svega on podrazumeva demokratski tip društva sa predstavničkom demokratijom koja je brana za sve vrste zloupotrebe vlasti. Vreme je da shvatimo da nijedno otvoreno pitanje ne može biti rešeno ako nemamo funkcionalnu demokratiju koju je crveno-crna koalicija suspendovala.

Sva nametnuta rešenja ma od koga i ma sa kakvim namerama dolaze nisu i ne mogu biti održiva pa ćemo, ako ništa nismo naučili, čekati reprizu filma u kome ništa rešili nismo osim što smo zgazili demokratiju. A zbog toga nas je onda manje, zbog toga nas niko ne razume i neće, zbog toga su siromašniji svi osim onih koji su deo korumpiranog sistema. Ko ne veruje koliko to može biti tragično čak i u razvijenim društvima neka odgleda film „Godišnjica“ briljantnog režisera Jana Komasa.

Ovaj poziv na razmišljanje kakav tip društva hoćemo dolazi u trenutku kada je muzika u šatorima sve tiša, a atmosfera sve manje euforična. Glavni gosti su otišli i kukaju koliko je sve to naporno. Kravate su davno skinute, više cipela na visoku štiklu leži ispod stola nego što je na nogama. Fajront je šatorskog ludila. Uskoro će novi dan. Kakav će biti – ne zavisi od njih u šatoru.

Autor je narodni poslanik i član Predsedništva Stranke slobode i pravde

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.