Jednostranost

Vučić sve manje može da prikriva i popravlja situaciju, koliko god se trudio i danju i noću pred uključenim televizijskim kamerama.

Pogledajmo samo primer novog ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića.

Taj izvorni naprednjak gde god da ga Vučić stavi, napravi štetu, tako da su u odnosu na njega „deesesovci“ i „žuti“ preleteli u SNS još i operativni i „upotrebljivi“.

I pri tome ništa nije naučio iz prethodnog ministarskog mandata – kada je dobio resor pravde, suočio se sa višemesečnim štrajkom advokata koji nije umeo da savlada.

Uzalud su ga pojedini mladi advokati i kolege sa Pravnog fakulteta u privatnim razgovorima branili navodeći da Selaković odlično poznaje pravnu i srpsku istoriju, samo eto, prvi put u životu je u sudnicu ušao sa Vensanom Dežerom kako bi prihvatio evropsku donaciju, pa se ne snalazi baš najbolje u našoj uzavreloj stvarnosti.

Evo, godinama kasnije, kada je sa mesta generalnog sekretara predsednika Srbije, Nikola Selaković postao ministar spoljnih poslova, danima su medijima stizala saopštenja i fotografije na kojima on sedi za stolom i drži telefon na uvu.

Jer, kako je objašnjeno u propratnim saopštenjima, ministar razgovara sa strancima i obavlja diplomatske aktivnosti.

Prvi put kada je trebalo da diplomatski reaguje, da na proterivanje Vladimira Božovića iz Crne Gore ne uzvrati istom merom, naravno da nije to učinio.

Naravno, da je Selaković odmah požurio da uskrati gostoprimstvo Tarzanu Miloševiću, dajući za pravo ironičnim objavama na društvenim mrežama „Crnogorci su proterali Crnogorca, a mi smo proterali Srbina“.

Jer, valjda za Selakovića pre njega i pre SNS-a, politike u Srbiji nije ni bilo, sve je počelo sa njima naprednjacima, i sve se završava u budućnosti, odnosno večnosti.

Samo što jeste bilo i politike i sveta pre SNS-a, a biće i posle, kad naprednjaci pređu u opoziciju.

Tako je Tarzan Milošević, kao savezni poslanik i „bulatovićevac“, početkom 2000-ih izvesno bio u dobrim odnosima sa tadašnjim saveznim poslanikom radikala Vučićem.

I tada je Vučić bio ljut na Danas i prebrojavao naš tiraž. Sećam se da sam ga jednom zaustavila i pitala za izjavu, pa kad me je odbio rečima zašto bi govorio za novine koje jedva imaju četiri hiljade prodatih primeraka, rekla da su pola od toga čitaoci u Briselu i Vašingtonu (nisam ja to smislila nego Slobodan Antonić).

Poslanik Vučić je na to zastao i rekao „dobićeš izjavu ali od Maje“ i pozvao poslanicu Gojković da se obrati.

Predsednik Vučić je sada pustio Anu Brnabić da se obrati i da „ispegla“ jednostrano, ili kako je premijerka važno saopštila „unilateralno“ odustajanje od proterivanja crnogorskog ambasadora Tarzana Miloševića.

U osetljivom razdoblju koje sledi u Crnoj Gori, kada se bude kroz koji dan formirala nova vlada, od koje svi i u domaćoj i u međunarodnoj javnosti očekuju da povede makar i najblaži krivični postupak za korupciju protiv predsednika Mila Đukanovića, „jednostranosti“ u SNS-u mogu napraviti Vučiću nepopravljiv lom do pucanja.