Moja Srbija kao JUL 1Foto: Luca Marziale / Danas

Novi Vučićev projekat, bio nova organizacija ili koalicija, ugasio se SNS ili preimenovao u Moju Srbiju, nezdravo podseća na JUL Slobodana Miloševića i Mire Marković.

Ta nadpartija Jugoslovenska levica trebalo je da bude skup onih koji su „iskrene“ jugoslovenske patriote, a Vučićeva Moja Srbija okupiće je li, istinski prosrpski opredeljene snage, a i birače. Dok Putin ponavlja sve Miloševićeve greške, ali sve, kao da ruski predsednik uopšte nije ni živeo u političkoj realnosti 90-ih, tako i Vučića, kao da neka sila vuče unazad.

Najgore po Vučića bilo bi da postane žrtva političkih fiks ideja iz sopstvene porodice i najbližeg okruženja. I da dokaže, da uticaj supruge ne mora da bude ništa više politički štetan, nego uticaj oca i brata. Naznačena ideja novog projekta, kako god se zvao, da mu pristupe nekompromitovani i prošlošću neopterećeni ljudi, jeste sada nesprovodiva.

Postoji trenutak kada je to u nekoj meri moguće, a to je vreme dolaska na vlast. Ali, posle više od deset godina Vučićeve vladavine, nema šanse da on stvori nešto zaista novo. Samo će najgori pohrliti u novi projekat i učiniti ga nemogućim, baš kao što su nekad i u JUL. Isto tako će kasnije pripisati sebi zasluge za podrivanje iznutra, i prišljamčiti se nekoj pobedničkoj strani, ukoliko je bude.

Te najgore, javnost uopšte ne mora da doživljava takvima, ali Vučić svakako zna iznutra šta i ko oni stvarno jesu. A ukoliko ne zna, ili se pravi da ne zna, onda i nije politički vidovitiji od Mire Marković, niti odmaknut od sličnog pada s vlasti. Ukoliko je namera da se ide u susret novom odnosu snaga u svetu i samo napusti SNS, kao prevaziđen, za novi projekat je potrebna spoljna podrška.

Ne izgleda da je Vučić pribavio tu podršku, ili to barem za sada nije vidljivo. Moguće i da nije vidljivo zato što se u našoj javnosti krenulo od pogrešne pretpostavke, lupljene tek da se nešto kaže. A to je da Vučić hoće da napravi novu Jedinstvenu Rusiju.

Naprotiv, SNS je bila pandan Jedinstvenoj Rusiji po uvhati sve (keč ol) koncepciji, izbornom nastupu nestranačkih a poznatih ličnosti, plavo belim bojama i nizu drugih karakteristika. I kad god je vlast naprednjaka bila u krizi, SNS je za vlast „kačio“ upravo Putin. Od poruke „Spasiba za družbu“ ispred Hrama svetog Save, pa do „srećni izbori“ u Sočiju i drugde.

Vučić se može biti sprema za postputinovsku Rusiju ili za ratnu Evropu, a u tom slučaju, potapaće ga upravo ono, što ga je i uzdiglo. A to je što će svi videti priliku da se uzdignu, niko da se iole založi za opšte dobro.

Na političkoj sceni Srbije vrvi od žestokih „uhvati istorijsku priliku sad ili nikad“. Od sad treba „da se zauvek svrstamo na Zapad i uđemo u EU“, do sad je „sudbinski trenutak da odbranimo Kosovo i slovenski identitet“.

Slabo ko se osvrće na ono što je najvažnije – da rat na istoku Evrope odmah stane. Niko ne predlaže da se u dobroj nameri ponudi posrednička uloga, i da Beograd bude domaćin mirovne konferencije Rusije, Ukrajine i EU. A baš Beograd, bombardovan 1999. jeste najpozvaniji za to.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.