Foto: Pixabay / arnerichter1975

Postoje određeni slučajevi velikog produženja rokova i povećanja troškova i kod ekonomski zrelijih društava, ali najčešće usled napredvidljivih poteškoća pri podzemnim radovima. Ipak pomenuta društva po pravilu obezbede stabilan sistem finasiranja, koji omogućava da se takvi projekti završe. U onim drugim manje zrelim društvima, vode se logikom: „Izgradiću sada onoliko, za koliko sada mogu da odvojim. U sledećem ekonomskom ciklusu, videćemo koliko ću imati para“. Efekat takvog investiranja je zarobljen kapital u neupotrebljivu celinu. Da je taj ograničen fond za investicije u tom trenutku usmeren na projekte koji jačaju ekonomiju i čine je stabilnijom, kompletno ekonomsko okruženje bi se poboljšalo. To mogu biti, recimo, luke i ostali logistički centri, sistemi za navodnjavanje i protivgradnu zaštitu, unapređenje nacionalne železničke mreže… Nakon takvih manjih projekata, u nekom trenutku ekonomija može biti dovoljno jaka i stabilna da se formira stabilan fond za finansiranje metro-a.

Grad Alžir, prestonica Alžira, počeo je da gradi metro 1988. godine.Za prvih 15 godina je završio samo grube radove na 5 metro stanica i tunele između njih. Prvi deo prve metro linije je pušten u rad tek 2011. nakon 23 godine gradnje. To još nije bila celovita linija, koja ozbiljno rešava transportne probleme. Za to se čekao produžetak prve linije još 4 godine kasnije. Tempo gradnje je u najvećoj meri zavisio od promena cene nafte, najvažnijeg izvoznog proizvoda Alžira. Ipak, dok se metro gradio u nedogled, Alžir nikada nije prestajao da do maksimuma koristi kompletnu železničku mrežu u gradu za gradsko-prigradske železnice. U okviru istih, i železničku stanicu uz istorijski centar.

Grad Lima, prestonica Peru-a, metro je počeo da gradi 1986. i do 1990. je završeno tek 4 stanice na dalekoj perriferiji. Na počinjanje i prestajanje radova su u velikoj meri uticale i političke promene u Peruu. Godine 2002. je započeo saobraćaj između 7 metro stanica na periferiji, i cela linija nije imala skoro nikakav transportni smisao dok 2011. nije stigla do centra grada. Međutim, u trenutku kada je linija stigla do centra grada, bilo je samo 7 raspoloživih metro kompozicija. Tako se moralo čekati još skoro dve godine da novemetro kompozicije stignu, i linija krene da radi punim kapacitetom.

Sibirski grad Omsk je prošao još gore. Godine 1992. su počeli da grade metro od glavne četvrti fabrika ka centru grada, i jedno i drugo na desnoj obali Irtiša. Godine 2003. ću su uspeli da završe samo dve metro stanice i tunele između njih, i odlučili da im je prioritet spojiti naselja na levoj obali Irtiša sa centrom, uključujuću i kombinovani drumski-metro most. Preko mosta je već 2005. pušten drumski saobraćaj, a od metro-a su izgrađeni jedino jedna kompletna stanica, metro most, i tuneli za još jedno međustanično odstojanje. Veliki ekonomski problem je predstavilo prebacivanje sedišta Sibnjefta iz Omska u Moskvu, čime je grad izgubio ogroman deo budžetskih prihoda kroz poreze.

Sledeće srede: Metro mostovi