Foto: Aleksandar RoknićOtkako su 2004. objavljene „Kandže“, put me s vremena na vreme navede u Inđiju. Nastupao sam tamo u biblioteci, na festivalu, sa bendom, bez benda, u Elektrotehničkoj školi, po lepom vremenu, hladnom vremenu, jednom je čak bila i poplava, a pretposlednji put bilo je to 2018, u prostorijama jedne građanske inicijative, jer su tada vrata biblioteke i kulturnog centra za mene bila uveliko zamandaljena.
Ta mala prostorija bila je puna, a na promociji je bila i Verinca Marinčić, koje sam se podsetio nekoliko godina kasnije, kada je situacija u zemlji bila daleko gora, a Verica glavna na portalu „IN Medija“. NJu je tada fizički napao radnik obezbeđenja u zgradi inđijske opštine, usred afere „Stanica u Čortanovcima“. Ova borbena Sremica bila je gošća u DLZ 13. marta, 2024, dok sam, silom prilika, neko vreme provodio u Srbiji.
Na Vericu Marinčić i njen portal se u narednim mesecima sručio ceo arsenal naprednjačkog iživljavanja, od krvoločnih pretnji, preko medijskog targetiranja, do desetak tužbi, po kojima je redom osuđivana, a presude plaćala isključivo iz donacija. Portal „IN Medija“ i pored svega nastavlja da radi punom parom, a Verica, uz psihofizičkomaterijalna oštećenja koja snalaze svakog normalnog novinara u Srbiji, nastavlja da prkosi.
U žaru svog prkosa, Verica je zamislila i proslavu rođendana svog portala, koja je upriličena na Trgu slobode u Inđiji, u ponedeljak šestog aprila, sa početkom od 18 sati. Gosti smo bili Veran Matić uživo i ja, preko WhatsAppa. Događaj je zamišljen trojako – kao obeležavanje rođendana „IN medija“, razgovor o teroru nad nezavisnim novinarima i prva onlajn promocija knjige u istoriji Srbije – i to baš moje nove knjige. Verica mi je ovo predložila pre nego što je knjiga izašla, a deo prihoda od prodatih knjiga ići će u fond za tužbe njenog portala. Pristao sam bez razmišljanja.
Veza je bila odlična, ozvučenje takođe, poseta onako (Verica je izbrojala oko sedamdeset hiljada ljudi), bilo ih je iz zborova i drugih nezavisnih medija. Pričali smo o svemu i vrlo malo o mojoj knjizi. Ja sam, kako to obično radim u onlajn nastupima, urlao, a pojedini automobili koji su prolazili pored polupraznog trga, trubili. Zaurlao sam još jače, pa možemo reći da možda nisu svi iz Inđije došli, ali su nas svi čuli.
Onda je došao kraj ovoj proslavi. Nije bilo večere, nije bilo putnih troškova, honorara sam se, naravno, odrekao, profitirala je Laguna, ali i „IN medija“. Nisam bio srećan. Iz mog ugla bilo je jezivo. U Srbiji, pa tako i u Inđiji, dešava se prava četres prva, a na književna. Nemam šta da radim na književnoj promociji, osim ako nisam na njoj uživo – eto, to je moj zaključak posle ove jedinstvene i neponovljive avanture.
Svako od nas nastavlja da bije svoje bitke, a u međuvremenu poneko uspe nešto i da pročita.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
