Foto: Miroslav Dragojević/DanasJuče se, dvesta dvadesetom emisijom, završila ko zna koja po redu sezona, nekada TV emisije „sa posebnim potrebama“, a sad podkasta koji #nijezatv, „Dobar loš zao“. Nenad i ja nosili smo nigerijske nošnje, koje nam je poklonio Boki, koji živi i radi u Lagosu.
Najstrašnija stvar u prošloj sezoni bilo je javljanje na ulici sa: „Šteta što vas više nema.“ Kad te nema na televizoru, nema te i to je to. Dok smo bili reprizirani na TV Nova S, sredom u 23, tri sata pošto bi emisija bila premijerno puštena na portalu nova.rs, sa TV reprizama u četvrtak u 11 i subotu u 23, dobacivali smo do skoro pola miliona domova u proseku, kada se uračunaju i YouTube pregledi.
Danas nam je prosek oko 90 hiljada. Kad te nema na televiziji, onda te jednostavno nema, zaključio sam potpuno smoren, jer ja TV nikada ne palim.
Emisija je tokom cele sezone bagovala na portalu, što je gledaoce dovodilo do ludila. Dok stigne petak i YouTube link, gledaoci su počeli da zaboravljaju da postojimo i danas smo stigli do novog rukovodstva portala koje je odlučilo da emisija ide istovremeno na portalu i na YouTube.
U režimskim medijima smo dosta dugo i dalje bili na TV Nova S, na primer, kad mi se omaklo da opsujem predsednika. Uporno su ignorisali da emisija ide samo na internetu i vraćali nas na TV Nova S, hvala im, osećali smo se bitnijim nego što jesmo. Paradoksalno, najviše pretnji smrću stiglo nam je u prošloj sezoni, koju smo proveli kao internet podkast.
Ne znam da li je ikada ijedan režim bio toliko jadan da se hvatao za svaku drugu rečenicu koja je izgovarana na internetu i od nje pravio meso za kampanje protiv internet-novinara.
Čak i u poslednjoj epizodi imali smo prilog, u kom jedan od najmoćnijih ljudi u zemlji, firerova desna ruka, odvjetnik mafije i član Vrhovnog saveta sudstva, polemiše sa našim podkastom, koji tek ponekad pređe stotinu hiljada pregleda na Jutjubu. Koji bednik. Kakvi jadnici.
Kako smo bačeni u internet tako su se crvene linije izbrisale. Počeo sam da psujem kao kod kuće, ili makar među drugim Vidojkovićima, jer mi smo generacijama poznati kao sjajni psovači. Na taj način vrlo profesionalno sam ispratio formu podkasta, najslobodniju formu u istoriji medija, takoreći formu bez forme.
Nema više bipova, nema REM-a, nema ničeg što bi pravilo razliku između naše emisije i pornića na PornHubu, osim što su pornići katkad bolji.
Nenad, tako mi se čini, nikada nije prešao na internet. On izgleda, ponaša se i govori kao da se i dalje emitujemo na televiziji. Zbog toga sam juče jednoj babi, koja je na Fejsbuku, povodom mog ponašanja u DLZ, mlatila kako televizija mora da nas uči pristojnosti, pojasnio: „Baba, nije ti ovo televizija, ovo je internet!“
Vidimo se u septembru. Slava i hvala Veselinu Vesi Simonoviću, koji nas je doveo na Novu.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
