Foto: Radenko TopalovićJoš uvek ima legendi interneta koji četiri dana posle izbora nastavljaju sa objavljivanjem svog malog spiska iz crne knjižice o tome ko više ne sme da se bavi politikom, predizbornim istraživanjima, radujući se unapred svakom daljem neuspehu opozicije, jer su, negde usput, shvatili da je (nesposobna, pokvarena, korumpirana) opozicija njihov najveći neprijatelj, a ne vlast.
Onim normalnima vlast je najveći neprijatelj. Srbiji je vlast najveći neprijatelj. Da li je to bio deo taktike ili se tako potrefilo ne znam, uglavnom, presrećan sam jer smo se našli u situaciji da crno na belo imamo dokaze o tome kako su ti monstrumi pokrali izbore na svakom mogućem nivou.
Njihova demonska aparatura za brze selidbe i još brža glasanja, selila je sigurne glasače iz drugih država u Beograd, ali i iz susednih gradova u kojima nije bilo lokalnih izbora, tamo gde ih je bilo.
Ni sanjao nisam kojih je razmera taj kriminal. Mogli smo pre izbora da dubimo na trepavicama i nikada ne bismo ovo provalili. Možda bismo naslutili, nazvali bi nas Đilasovim rušiteljima državnog poretka i nastavili u drpanje glasova. Ovako, uhvaćeni su s rukama u glasačkim kutijama.
Kada se to desi, na red dolazimo mi. Branioci glasova. Ne znam iz koje banana-republike je maznut ovaj sistem, ali znam da Milošević nije morao toliko da se muči.
On je jednostavno poništavao izbore. Ili je nabijao socijaliste u skupštinu da zaokružuju njegovo ime na višku odštampanih listića, kako bi nekako pretekao u drugi krug. Ovi monstrumi rade sve čega možemo da se dosetimo, pa i više.
Žale se u poverenju da im nijedna evropska zemlja nije čestitala ovaj uspeh. Jedini uspeh na kom se može čestitati jeste spektakularna izborna krađa, ali na tome mogu da im čestitaju samo države koje na isti način podgrevaju svoje smrtonosne režime ili organizovane kriminalne grupe.
Sve je dakle spremno da im se na….mo mamice lopovske. Protesti su počeli, svaki dan ispred RIK, u 18 sati. Građani se polako iz popišanih luzera pretvaraju u borce za svoje glasove.
Oni nešto mlađi shvatili su da je trenutak za bitku. Dosta je ovo političko smeće razmeštalo svoje plaćenike po Srbiji.
Vreme je da im damo nogu u dupe. Stranci su očigledno za. Priča se da su neki zapadni lideri završili kod psihoterapeuta kad su shvatili kako se sprovode izbori u Srbiji.
U ovom trenutku, dok broj ljudi ispred RIK svakodnevno raste, jedna osoba radi više za našu budućnost od svih demonstranata zajedno. To je štrajkačica glađu, Marinika Tepić. Kakva je to faca.
Za protest je dobro što je Miki Aleksić iz štrajka glađu prešao u pravoslavlje, jedino za Mariniku, majku krhke građe, nije baš dobro fizički, ali u ovom trenutku ona se sama svojim herojskim činom bori za sve nas koji svratimo do RIK-a, pa odemo na slavu da krkamo. Hvala joj.
Predvođeni Marinikom, idemo, do pobede!
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
