Miris zapaljenog tržnog centra

U pravu su oni koji tvrde da jedan sat po buđenju ne treba uzimati mobilni telefon u ruke. U ovom slučaju, da ste se probudili u devet, kao ja, a uzeli mobilni telefon jedan sat kasnije, situacija na društvenim mrežama bi bila ista: tržni centar gori, a dim kulja.

Probudio sam se, dakle, u devet, a u devet i pet sekundi zgrabio sam mobilni.

Najpre sam javno polemisao oko toga da li smo Nenad Kulačin i ja, ili samo on, naručivali šnenokle u jednoj kafani prethodne večeri (samo on), a onda su, jedna za drugom, na Instagramu počele da iskaču epske scene požara u bloku.

Goreo je Kineski tržni centar i pre dve godine, ali ne sećam se da je bilo baš ovako.

Ako je verovati komentatorima, požar je počeo oko sedam, a tek jedan sat kasnije počelo je gašenje, kada se plastika dobro razgorela.

Mogli smo da vidimo snimke otrovnog dima sa Vidikovca, Banovog brda i drugih delova grada.

Svi su gledali u dimčinu, pa se nekoliko automobila tom prilikom i slupalo, što je izazvalo saobraćajni kolaps usred špica, takozvani dupli špic.

Posle toga smo gledali helikoptere, koji su zahvatali vodu iz Save i prosipali je po požaru.

To je bilo baš zanimljivo. Onda se, oko pola dvanaest, baš kada sam seo da pišem tekst, pojavio snimak na Instagramu iz kog smo mogli da zaključimo da je požar pod kontrolom.

Sve to vreme, niko se od gradskih organa nije obratio građanima, koji su, kakvi su, kraj širom otvorenih prozora radili jutarnju fiskulturu i gledali u požar i dim.

Odavno kruže tračevi da su požari zgodno alternativno sredstvo za stvaranje građevinskog zemljišta, a to što vlast ćuti, kao da požar ne postoji, ne samo da ne znači da ga nije bilo, već samo uvećava sumnju da su ovi tračevi istiniti.

Penzionisani radnici Ministarstva za zaštitu životne sredine su, putem društvenih mreža i nezavisnih medija, u nedostatku zvaničnih informacija, slali građanima koji žive u blizini požara apele da zatvore prozore, pa čak i da ture N95 maske na lice, ukoliko osete miris paljevine.

Ovaj jezivi slučaj podseća nas na to da Beogradom upravlja banda oholih besprizornika, kojima za građane cvili milojko.

U slučaju bilo kakve katastrofe, Beograđani su prepušteni sami sebi.

Koliko smo samo puta gledali kako po obodima, pa čak i bliže centru Beograda, gore divlje deponije i dobili uputstvo kako se od toga zaštititi?

Od vlasti nikada. Maltene svakodnevno negde buknu gume, plastika i đubre, režim ignoriše, vatrogasci gase, a građani pomoću čula njuha i vida ocenjuju smeju li da otvaraju prozore.

Setite se ovoga kada vas bude mrzelo da izlazite na sledeće izbore.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.