Pobeda betonske brvnare 1Foto: Miroslav Dragojević

Kunem vam se, zaboravio sam da na Pančićevom vrhu postoji nelegalni objekat, a onda me je prekjuče delimično iznenadila vest da je objekat i dalje tu, nedodirljiv i nesrušljiv.

Kada sve u Srbiji sruši očekivani megazemljotres, taj objekat će ostati. I pored krivičnih prijava podnetih protiv onih koji su omogućili njegovu izgradnju i nezakonito sprovođenje struje, uprkos prepucavanjima Zorane Mihajlović i dr Nenada Stefanovića oko toga ko će ga srušiti, on je tu.

Istina, prerađen je – u brvnaru u kojoj se skijaši mogu okrepiti. Ovo je jedinstvena brvnara, jer nije sagrađena od drveta, već od siporeksa i betona. Drven je samo dezen tapeta, kojima je oblepljena, da bi delovala kao da je drvena. A malo su je i skratili. Više ne izgleda kao palata nekog ludaka, već kao bunker nekog manijaka. Majstori su ovih dana izbetonirali terasu i objekat je konačno spreman da primi prve goste.

Na uzbrdici koja vodi ka betonskoj brvnari izgrađeno je još tridesetak nelegalnih objekata iste namene, koji svi kvadraturom premašuju dozvoljenu površinu. Pa šta. Slobodni mediji koji su digli frku oko toga što se investitor potrudio da prilagodi objekat nameni i približi ga zakonu onoliko koliko to jedan investitor može, samo su doprineli osećaju da je sve uzalud.

Ni ne znamo ko je investitor. Neka žena je investitor. Ali, ko je pravi investitor? Ko je toliko moćan da sagradi dvorac / bunker / betonsku brvnaru, na vrhu zaštićene planine?

Ko će naterati lokalne budže da mu omoguće izgradnju i uvedu struju, po cenu krivičnog gonjenja?

U pola glasa pominju se razna imena, a ja neću biti dežurna budala koja će ih ovde ispisivati. Tu su svi, od lokalnih i regionalnih silnika, narko dilera, ministara, pa sve do Boga lično (ne Vučića, već pravog Boga), što je izgleda pravi odgovor, jer samo Bog može da diže neuništivu kuću na vrhu planine, mimo svih dozvola, pravila i zakona.

Tri godine traje afera „Nelegalni objekat na Pančićevom vrhu“. Šta se sve nije desilo za te tri godine. Bili su i prošli protesti „1 od 5 miliona“. Bio je bojkot izbora. Stefanović više nije ministar unutrašnjih poslova, to je sada Vulin. Ministar građevine sada je Toma Mona. Da li njih dvojicu možete da zamislite kako ruše bunker Božiji ili kako u njemu piju toplu čokoladu?

Uostalom, jebala vas kuća na Kopu. Pogledajte šta je za tri godine niklo u „Beogradu na vodi“. Pronađite podatak koliko je imanja prodato tamo gde treba da dođe Rio Tinto. Kuća na Kopu, pa kuća na Kopu. Ona sada izgleda smešno u odnosu na sve što je Srbiju zadesilo otkako je prvi put primećeno da je Bog jedne noći sišao sa neba i nabio betonsku kolibu na Pančićev vrh.

Lepo priznamo poraz i nastavimo dalje, iz poraza u poraz. Treba štedeti energiju u tolikim porazima. Uostalom poraz od Boga i nije pravi poraz.