Foto: Radenko TopalovićParizeru, čudna spravo, pozdravljam te, zdravo, zdravo. Zdrav si jako, bravo, bravo, a veze nemaš sa praso, pilo niti kravo. To je bila uvodna pesmica, za tekst o našem dobrom starom parizeru, koji se, usled nepredviđenih istorijskih okolnosti, našao u opasnosti od pada u zaborav.
Sigurno najjači marketinški potez našeg predsednika u 2023, parizer od trista dinara, cele dve nedelje bio je najveći hit na društvenim mrežama, u domovima, srcima, želucima i načetim debelim crevima građana Srbije.
Iskočivši iz crvene korpe, roze i debeo, parizer je tokom svega jednog pojavljivanja na televizoru postao popularan skoro kao predsednik. Kupci su se trkali ko će prvi da pazari jeftini parizer, a oni malo imućniji pravili su sebi sendviče sa nešto skupljim i nešto manje kancerogenim mesnim prerađevinama.
Sve je bilo savršeno. A onda je predsednik otišao u Njujork, gde je održao istorijski govor u Ujedinjenim nacijama. Oblizivao se zadovoljno i srednjim prstom nameštao cvikere u avionu, kada je određena naoružana grupa, sa određenim namerama, presretnuta u određenoj Banjskoj i – parizer je iščezao.
Toliko je taj besmisleni nazovi-incident u Banjskoj zauzeo medijskog prostora, da više nije ostalo prostora u crvenim korpama za pojeftinjenja. U nastupu beskrajne darežljivosti, pognut pod sivim oblakom zapadnih sankcija, predsednik je podario Srbiji izbore u decembru – i time još dublje zakopao parizer u rupu uspomena.
Hajde da su izbori bili raspisani kada je predsednik to i najavio, ali ne, kao u inat parizeru, nedeljama smo se pitali hoće li ih biti ili neće i kakvi će biti ili neće. Napokon, izbori su raspisani, a parizer se našao maltene tamo gde je bio pre iskakanja iz čarobne crvene korpe – u sistemu za varenje najsiromašnijih.
Predsednik je nastavio da se pojavljuje na televizijama, četrnaest puta dnevno, ali nikako da vrati parizer u igru. Te Fahri, te Anđelko, te Vulin, te Ursula, te Kurti, te kineska tabla za škrabanje pred kamerama, a nikako da se seti da izvuče treću crvenu korpu i iz nje po stolu ispred sebe pobaca isključivo debeli jeftini parizer i sve bi bilo kao pre Banjske.
Srećom, počela je sezona slava, pa su marljivi eskeraši (bivši tviteraši), uvek spremni za zlo, mržnju, hejt i trolovanje, počeli da se sprdaju sa time ko će, a ko neće, iznositi parizer pred slavske goste. Nije to loše, parizer se nekako vratio među nas, ali kao sprdnja. Nije to kao kada predsednik turi na pola leba tri listića parizera i čeka da se kamera okrene, kako bi ga bacio u đubre.
Nije to kao kada Mona i Mali halapljivo jedu parizer, čudeći se što posle prvog zalogaja nisu umrli. Ni ovaj tekst neće mnogo pomoći, iako je, očigledno, pisan u najboljoj nameri. Ne verujem da ćete po čitanju sebi napraviti sendvič sa parizerom. Neću ni ja. U stvari, hoću. Dobro, ‘ajde, neću.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
