Foto: Radenko TopalovićU sredu je stiglo proleće, 2024! Ali, ne i gospodinu koji je 31. decembra 2020. bacio petardu sa terase, pa je zatim prekršajno kažnjen sa 10 hiljada dinara, pa je posle žalbe kažnjen sa 30 hiljada dinara, pa nije imao da plati, pa su ga poslali u Padinjak, da odleži 30 dana, gde su ga maltretirali, silovali i ubili likovi od dvadesetak godina, od kojih je jedan, koliko mi je poznato, „ležao“ 10 dana zbog švercovanja u gradskom prevozu. Njima trojici proleće je stiglo.
Proleće ove godine nije stiglo ni gospođi koju je usred Beograda ubio točak što je otpao sa gradskog autobusa.
Mesecima, na društvenim mrežama, gledamo snimke autobusa koji gore, kojima propada patos, kojima otpadaju vrata, kojima se klate sedišta, koji su, sada smo to na najgori način utvrdili, opasni po život.
Gradsko saobraćajno ustupilo je nekoliko linija, među njima i najozloglašenije, privatnicima, koji, ispostavlja se, forsiraju zaposlene da na beogradske ulice puštaju autobuse u katastrofalnom stanju.
Njima svima je proleće stiglo.
Proleće nije stiglo ni ubijenoj deci iz OOŠ „Vladislav Ribnikar“, kao ni ubijenima u Duboni i Malom Orašju.
Kako se približavamo prvoj godišnjici ovih zločina, tako se od njih i udaljavamo.
Žrtve se pretvaraju u stabla trešnje i uspomene, ma koliko se trudili da ih nekako ipak zadržimo na ovom svetu. Ubicama je proleće stiglo, toliko znam, premda su o psihičkom stanju i lokaciji mlađeg tabloidi naprasno prestali da izveštavaju.
Proleće nije stiglo desetinama hiljada građana koji su proteklih godina izgubili živote u pandemiji.
Nadam se da razumete šta pokušavam da vam kažem. Želim da verujem kako ste do ovog pasusa stekli jasnu sliku o našem društvu koje svojim građanima otima proleća. Svako novo godišnje doba iščekujemo sa neizvesnošću.
Ko će preživeti proleće, ko će doživeti leto, u Srbiji, u kojoj su i proleće i leto i jesen i zima odavno postali nepodnošljivi, čak i kad ih doživite.
Ne svima doduše.
Neki uživaju.
Njima atmosfera masovnog pokolja i opšte nesigurnosti odgovara.
Oni zidaju zgrade sumnjivog kvaliteta, dodeljuju poslove svojim ortacima, koji im onda vraćaju procenat od uplate, prenose jedni drugima sifilis, dok, nadrogirani i bez razuma, orgijaju, ne obazirući se na žrtve.
Oni plešu svoj prolećni ples 2024. na kostima građana koji nisu izdržali, koji nisu pazili, koji nisu očekivali, koji su verovali da odlazak u Padinjak znači i povratak odatle, koji su mislili da je šetnja beogradskim ulicama bezbedna, koji nisu ni pomišljali da će im odlazak u školu ili na igralište doneti smrt od metka.
Da sutra, nekim čudom, sve prestane, da prekosutra, nekom magijom, sve postane normalno, trebaće još mnogo proleća da prođe da bismo dočekali proleće kome ćemo se obradovati.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
