I to ne na bivšu osmansku, već na Austriju, Nemačku, Holandiju, Švajcarsku, Švedsku i druge države čijih nekoliko miliona građana ima i tursko državljanstvo, samim tim i pravo glasa.

Ispada da Davutogluova „strateška dubina“ daleko nadmašuje granice nekadašnje imperije iz vremena njene najveće ekspanzije. Redžepu Tajipu Erdoganu su za usvajanje ustavnih promena potrebni i glasovi evropskih Turaka, ali da li su mu neophodni mitinzi da ih animira? Ne zvuči logično da je nekome potrebno da ode na miting kako bi prelomio za šta je – za parlamentarni ili predsednički sistem.

Izjave iz Ankare pokazuju drugačiju logiku: mi, turska vlast, smo vas, Evropu, „zaštitili“ od izbeglica i zbog toga treba da nam budete zahvalni – i dopustite mitinge. Kada su neke evropske zemlje odgovorile drugačije, Erdogan je posegao za Hitlerom, poistovećujući sa njim današnju Nemačku i Holandiju.

Sliku Asošijeted presa iz Roterdama na kojoj se vidi kako policijski vučjak ujeda savladanog demonstranta dok leži na zemlji Erdogan može da iskoristi za svoju tezu o fašizmu u Evropi. Ali u Nemačkoj i Holandiji, koje Turska sada označava kao fašističke, ne postoji kult vođe, nema političkih zatvorenika, novinari rade svoj posao umesto da robijaju, a njihovi mediji se ne gase.

S druge strane, to što je Holandija oterala tursku ministarku sa svoje teritorije ne izgleda razumno, pa čak ako je i tačno da su Turci Holanđane prevarili pokušavši da je „prošvercuju“ do konzulata u Roterdamu, uprkos protivljenju zemlje domaćina. Zvuči neverovatno i da Holandija nije imala drugi izbor nego da turskom avionu sa ministrom Mevlutom Čavušogluom zabrani da sleti.

Nema sumnje da se drastičnim postupcima pribeglo zbog izbora koji se održavaju u sredu, 15. marta, a na kojima se očekuje da će najviše glasova osvojiti ekstremistička stranka Gerta Vildersa, ili da će, u najmanju ruku, osvojiti drugo mesto. Vilders je uputio poruku „svim Turcima u Holandiji koji se slažu sa Erdoganom“. „Idite u Tursku i nikada se ne vraćajte“, napisao je na Tviteru.

Zvaničnici evropskih država, koje Ankara sada poistovećuje sa Trećim rajhom, potenciraju da bi mitingovanje povodom referenduma polarizaciju iz Turske moglo da prenese u njihova društva. Ali zvanična Turska tvrdi da oni podržavaju protivnike promene ustava i omogućavaju im da drže govore, dok se takva mogućnost Erdoganovim pristalicama osporava.

U aktuelnim trvenjima Turske sa, kako to na primer Bi-Bi-Si naglašava – „NATO saveznicima“, Nemačkom i Holandijom, nije nevažna ni okolnost da do zaoštravanja dolazi u vreme kada su „rusko-turski odnosi sve snažniji“. Tako ih bar vidi Vladimir Putin, koji je to izjavio prošle nedelje, posle sastanka sa Erdoganom u Kremlju. Erdogan je naveo da su glavni elementi saradnje vojna sfera i energetika.

A neki ljutiti turski zvaničnici setili su se povodom svega i holandskog bataljona Unprofora u BiH 1995: „Još se sećamo holandskih snaga UN koje su dopustile da narod Srebrenice bude opkoljen i masakriran“.