Od 1976. do 2026: Dva dramatična megatrenda koji oblikuju budućnost Amerike

Ja sam patriotkinja. Kao bejbi-bumer, cenim što sam odrasla u najmoćnijoj zemlji na svetu koja je imala pozitivan uticaj na planetu. Međutim, zbog dva megatrenda – državnog duga i neviđenih demografskih promena od 1976. godine – strahujem za budućnost naše nacije i ono što nas čeka u narednih 50 godina, piše za The Hill Mira Adams koja je bila deo kreativnog tima dve republikanske predsedničke kampanje 2004. i 2008. godine.

Nacionalni pesimizam deli i 59 odsto odraslih – udeo onih koji su u anketi Pew Research Center-a iz decembra rekli da su „najbolji dani Amerike prošli“.

Takođe, kada su upitani o tome „kakve će biti SAD za 50 godina“, 44 odsto je pesimistično, 28 odsto optimistično, a 27 odsto neutralno.

Slede uporedni podaci od 1976. do 2026. godine, koji su istovremeno upečatljivi i zabrinjavajući.

Prvo, kako će Amerika upravljati predstojećim, nezaustavljivim finansijskim vrtlogom?

Nekontrolisani nacionalni dug opterećuje budžet SAD, pri čemu sve veći deo vaših poreskih dolara odlazi na plaćanje kamata.

Godine 1976, nacionalni dug bio je 629 milijardi dolara, a godišnje kamate 61 milijardu. Danas je nacionalni dug 39,2 biliona dolara, dok servis duga iznosi 1,1 bilion i raste za 3 milijarde dnevno.

Prošlog juna, ukazuje Adams kada je pisala o ovoj krizi, dug je iznosio 36,9 biliona – porast od 2,3 biliona za godinu dana!

Zato bi vatromet na proslavi 250. godišnjice trebalo da simbolizuje finansijske eksplozije koje naši lideri izbegavaju da reše.

Većina Amerikanaca ne zna da su kamate na dug treća najveća budžetska stavka vlade, veća od trenutnog budžeta Ministarstva odbrane od 940 milijardi dolara.

Ona napominje da je Tramp za 2027. tražio budžet za odbranu od 1,5 biliona, što bi premašilo 1,1 bilion za servis duga, ali ne zadugo.

Najveći federalni trošak je 1,9 biliona za Medicare i Medicaid, dok je Socijalno osiguranje na drugom mestu sa 1,6 biliona.

Ove nedelje, ključni „alarmni“ izveštaj upozorio je da će mesečne isplate Socijalnog osiguranja morati da se smanje počev od kraja 2032.

Dok Amerika slavi 4. jul, građani moraju shvatiti da brzo rastući nacionalni dug i njegove kamate ostavljaju manje novca za „činjenje Amerike velikom“.

Poreski novac se ne koristi za širok spektar osnovnih državnih usluga, a manje je i sredstava za modernu infrastrukturu i buduće projekte u kojima SAD moraju držati korak sa globalnim konkurentima.

Drugi važan podatak iz 1976. bio je BDP SAD od 1,87 biliona dolara. Danas iznosi 32,3 biliona. To je impresivan rast u 50 godina, ali ne i kada se uporedi sa još bržim rastom duga od 39,2 biliona. Kada pojedinci ili države duguju više nego što zarađuju, često sledi kriza.

Demografske promene su drugi megatrend koji oblikuje budućnost Amerike. Godine 1976, stanovništvo SAD bilo je 221 milion. Ove godine je 349 miliona. Rasni sastav se menja: do 2045. bela populacija više neće biti većina.

Kako društvo i vlada upravljaju tom promenom odrediće da li će SAD uspeti ili propasti.

Od osnivanja nacije, bela populacija je dominirala. Prema podacima iz 1976, belci su činili oko 85 odsto, Afroamerikanci 11 odsto, Hispanoamerikanci oko četiri odsto, dok su Azijati i druge grupe bili ispod jednog procenta.

Danas, prema Pew Research Center-u, ne-Hispano belci čine 56 odsto, Hispanoamerikanci 20 odsto, Afroamerikanci 12 odsto, Azijati šest odsto, mešovite rase pet odsto, a ostali procenat ili manje. Međurasni brakovi se brzo povećavaju, pa raste i udeo mešovitih grupa.

Ubrzana rasna raznolikost SAD postavlja brojna pitanja: da li delovi bele populacije odbijaju prihvatanje potpuno mešovite Amerike? Da li može doći do rasnih sukoba?

Kako će se crna populacija odnositi prema hispano populaciji koja će biti dvostruko veća do 2045? Da li će se jaz između bogatih i siromašnih širiti? Šta ako bela manjina i dalje kontroliše 84,5 odsto porodičnog bogatstva?

Između 2026. i 2045, većinski bela populacija će brzo stariti. Ove godine prvi bejbi-bumeri rođeni 1946. pune 80 godina, među njima su i predsednik Donald Tramp i bivši predsednici Džordž W. Buš i Bil Klinton. Zbog toga će veliki deo stanovništva zahtevati više zdravstvenih i socijalnih usluga, koje uglavnom pružaju ne-beli radnici.

Američka 250. godišnjica obeležena je rastućim dugom i brzim demografskim promenama. U narednih 50 godina moramo se ujediniti kako bismo rešili finansijsku krizu i prihvatili raznolikost, koju podržava 75 odsto odraslih, u suprotnom, upozorava Adams posledice će biti neodržive.