Cena 76 godina američkih ratova: Od Koreje do Irana

Te fine čestice prašine bi ulazile „u vaša vozila, u vašu opremu, u vaša pluća“, kaže on s gorčinom, opisujući užareno suva leta i ledene, vetrovite zime u tom istočnom provincijskom glavnom gradu.

Kamp je jedan od 832.000 američkih pripadnika vojske koji su bili raspoređeni u Avganistanu od 2001. do 2021. godine, tokom onoga što je postao najduži rat u istoriji SAD, piše Al Jazeera.

U vojsku se priključio 1983.  mnogo pre napada na Sjedinjene Države 11. septembra 2001, koji su doveli do rata u Avganistanu. „Služba je bila poziv, a ne reakcija na nacionalnu krizu“, kaže on za Al Džaziru.

Tokom 20 godina rata, 2.461 američki vojnik je poginuo, a najmanje 20.000 je ranjeno.

„I iz Iraka i iz Avganistana otišao sam sa dubokim poštovanjem prema ljudskoj ceni rata, ne samo za američke vojnike, već i za stanovništvo tih zemalja. Rat nije čist, a teret najduže nose oni koji odluke nisu doneli“, kaže Kamp.

Ljudska cena američkih ratova

Od 28. februara, američko-izraelski napadi na Iran ubili su najmanje 3.375 ljudi, prema podacima iranskog Ministarstva zdravlja.

Američka vojska je potvrdila 13 poginulih u borbenim dejstvima među svojim pripadnicima širom regiona, kao i više od 200 ranjenih.

Od 1950-ih, ratovi koje su predvodile Sjedinjene Države ubili su milione civila i desetine hiljada vojnih lica.

Prema analizi projekta Cost of War Instituta Votson za međunarodne i javne poslove Univerziteta Braun, ratovi koje predvode SAD od 2001. godine direktno su izazvali smrt oko 940.000 ljudi širom Avganistana, Pakistana, Iraka, Sirije, Jemena i drugih zona sukoba nakon 11. septembra. Brfoj civila ubijenih u ratu u Iraku je 300.000, u Avganistanu 176.000, u ratu u Vijetnamu 2 miliona, u Korejskom ratu takođe dva miliona stradalih civila.

Rat u Iranu: Potrošeno 11,3 milijarde dolara na municiju u prvih šest dana

Prema podacima Pentagona, administracija Donalda Trumpa potrošila je 11,3 milijarde dolara tokom prvih šest dana rata u Iranu, dok je procijenjeno da je nakon toga na rat trošeno oko 1 milijarda dolara dnevno sve do primirja 8. aprila.

Prema Mark Kansijanu, višem savetniku u Odseku za odbranu i sigurnost pri Centru za strateške i međunarodne studije, brojka od 1 milijarde dolara dnevno je „malo visoka“.

U razgovoru za Al Jazeeru, on navodi da je rat „bio veoma skup u prvih nekoliko dana“ jer su SAD koristile skupe projektile dugog dometa, uključujući Tomahavk rakete. One koštaju oko 2,5 miliona dolara po komadu, a američka vojska ih je upotrebila stotine.

Kansijan procenjuje da, pored 11,3 milijarde dolara potrošenih na municiju, treba dodati još 1,4 milijarde dolara za borbene gubitke i štetu na infrastrukturi, kao i 26,5 miliona dolara za logističku podršku, što ukupno dovodi do 12,7 milijardi dolara za prvih šest dana.

On procenjuje da su nakon prve sedmice vazdušnih udara SAD trošile „oko pola milijarde dolara dnevno“, dok je sada, tokom primirja, ta brojka verovatno „ispod 100 miliona dolara dnevno“, jer se ne koristi municija.

Na dnevnom nivou, rat u Iranu mogao bi biti jedan od najskupljih u novijoj istoriji.

Prema podacima projekta Costs of War, 20-godišnji rat u Afganistanu koštao je oko 2,3 biliona dolara, što je u proseku više od 300 miliona dolara dnevno, dok je osmogodišnji rat u Iraku (od 2003.) koštao oko 2 biliona dolara, odnosno prosečno oko 684 miliona dolara dnevno.

„Još jedan produženi rat“

Navid Šah je politički direktor organizacije Common Defense, veteranske organizacije sa sedištem u Vašingtonu, koja ima za cilj da uključi, organizuje i mobiliše veterane.

Šah, koji je služio u Iraku od 2006. do 2010. smatra da SAD mora da brani svoje nacionalne interese i da ima ključnu ulogu u odvraćanju pretnji, ali da prečesto prelazi granicu kroz ratove bez jasnog kraja koji su stvar izbora i koji stvaraju više problema nego što ih rešavaju.

„Trenutni sukob s Iranom ponavlja greške koje su nas dovele do 20 godina rata u Iraku i Afganistanu: klimava obaveštajna osnova, pomeranje ciljeva i opasna retorika koja preti da nas uvuče u još jedan produženi rat“, rekao je Šah za Al Jazeeru.

„Istovremeno, dok šaljemo vojnike u inostranstvo, vlada pokušava da smanji brigu koju smo obećali veteranima“, kaže Šah.

„Prava cena rata daleko nadilazi bojno polje. Ona se decenijama odražava u telima i umovima veterana i njihovih porodica. Za porodice vojnika koji se neće vratiti, to je prazna stolica za stolom i rana koja nikada ne zaceljuje“, rekao je on.

Prema projektu Costs of War, SAD će u narednih 30 godina potrošiti najmanje 2,2 biliona dolara na obaveze vezane za zdravstvenu zaštitu veterana.

Rat u Iranu – najnepopularniji u istoriji SAD

Prema anketi Rojters/Ipsos od 12. aprila, 60 odsto Amerikanaca ne odobrava američke vojne udare na Iran. To je porast u odnosu na 43 odsto neodobravanja na početku rata.

Istorijski gledano, američki ratovi su uglavnom imali tzv. „okupljanje oko zastave“ efekat, kada je početna podrška visoka, a neodobravanje nisko.

Američki potrošači plaćaju cenu

Marva Džadun (40), iz Oklahome, čije je ime promenjeno radi zaštite identiteta, kaže da su njeni lični troškovi porasli za više od 35 posto u poslednjih nekoliko meseci.

„Kao neko ko ima više ozbiljnih zdravstvenih problema, sada plaćam više nego ikada samo da pokrijem osnovne lekove i redovne preglede. To mi je ograničilo mogućnost da priuštim dodatne tretmane jer su troškovi zdravstvene zaštite u SAD ogromni. Smanjila sam troškove hrane i svega što nije osnovno“, kaže Džadun.

Ona smatra da je zakinuta zbog promena u politici koje su se dogodile istovremeno kada je ostala bez posla, što joj je dodatno otežalo život.

„Smatram neprihvatljivim da se moji porezi koriste za finansiranje rata, dok nam se stalno govori da ne možemo priuštiti univerzalnu zdravstvenu zaštitu“, kaže ona.

Objašnjava da naknada za nezaposlenost ne pokriva ni njenu stanarinu.

„Kako moji porezi mogu da finansiraju ratove i strane vlade, dok ja ne mogu da dobijem Medicaid jer smatraju da je 400 dolara mjesečno previše? Sam račun za telefon mi je 116 dolara mesečno. Otplata studentskog kredita mi je skoro 200 dolara. Volela bih da neko iz sadašnje administracije pokuša da preživi sa 400 dolara sedmično bez zdravstvenog osiguranja“, kaže Džadun.

Druga žena iz Oklahome, koja je takođe želela da ostane anonimna zbog posla u državnoj administraciji, kaže: „Rat u Iranu i njegovo finansiranje učinili su da se osećam saterano u ćošak. Osećam ga na pumpi, kod doktora, zubara. Osećam ga u banci i u prodavnici. I pitam se kako svi mogu delovati tako smireno.

To me, bukvalno, pokreće. Emocije imaju malo snage, ali ja sam spremna da nešto preduzmem. Osećam da su mi nešto oduzeli i da su me lagali – i imam ih dosta“.

Prema Climate Solutions Labu na Votson institutu Univerziteta Braun, ukupno opterećenje potrošača zbog rasta cena benzina i dizela u SAD usled rata u Iranu procenjuje se na 27,8 milijardi dolara, odnosno oko 200 dolara po domaćinstvu.

Prosečna cena goriva u SAD porasla je za skoro 40 odsto, sa 2,90 dolara po galonu (0,76 dolara po litru) prije rata na 4,10 dolara po galonu (1,08 dolara po litru) sada.