Kusta i Vovčik

Putin je, najpre, jedna globalna fascinacija, za njegove obožavaoce, ali i za mrzitelje. Ruski vladar, bez sumnje uspešan, već 15 godina gotovo je stalni predmet svakojakih analiza. Zapadne diplomate umeju da se požale kako im je najveći problem s Putinom njegova nepredvidljivost. Fascinacija stvara misteriju, pa kad se naš reditelj nađe u Putinovom društvu, i to kao drag gost, on je tu u ulozi prijatelja „najmoćnijeg čoveka na svetu“.

Istina, u Putinovom društvu su se, ne jednom, obretali zvaničnici Srbije, ali drugo je to. U politici nema pravog prijateljstva i nikad niste načisto šta političari spremaju jedni drugima. To je carstvo interesa i kalkulacija. Kusturica se Putinu iskreno divi, verovatno je divljenje i uzvraćeno, a ako su Rusi imali ikakvu računicu da te moskovske večeri spoje njih dvojicu, to bi onda moglo da bude odašiljanje slike kakva Srbija je za Rusiju poželjnija od ove sadašnje.

U svakom slučaju, sasvim je prirodno što je Kusturica bio u Putinovom društvu. Vest bi, zapravo, bila da je Kusturica večerao s kraljicom Elizabetom ili da je pozvan na molitveni doručak kod Obame.

Pa ipak, moskovsko slavlje našlo se na naslovnim stranama četiri srpske novine, od kojih su dve „nacionalne institucije“. Osim dobre uredničke procene šta će čitaocima biti zanimljivo, ova znatna medijska pažnja susretu Putina i Kusturice kao i da odražava, uopšte, stanje duhova u Srbiji, odnosno stalnu muku – kojem se zemaljskom carstvu prikloniti.

Moskovski „ivent“ pokazuje i da Rusija, bar trenutno, uspešnije plasira svoju meku moć od Zapada na globalnom planu, pa i prema malenoj Srbiji. Uz to, kada se neki uspešan Srbin/Srpkinja našao u društvu, na primer, američkog predsednika u prisnijem ambijentu? Političare, opet, isključujem osim ako ćemo misliti da je susret parova Obama i Nikolić sa uslikanim prirodnim osmehom prvih bio takve vrste.

Izgleda da je najdalje dokle se može stići bivši predsednik. Mada, možda najpoznatiji takav slučaj, sa sve fotografijom, odigrao se na molbu bivšeg stanara Bele kuće Bila Klintona. Klinton je taj koji je 2009. bio zamolio Anu Ivanović i Jelenu Janković da se slikaju s njim, a one su pristale, što je izazvalo divljanje ovdašnjih kvazipatriota.

Pošto slika govori više od hiljadu reči, pomalo je ostalo u drugom planu o čemu su Kusturica i Putin divanili. Meni je bila zanimljiva dotaknuta tema organske hrane. Putin, kaže Kusturica, ima nameru da Rusiju učini najvećim svetskim proizvođačem organske hrane. To bi moglo da zvuči kao povratak prirodi, čuvanje zdravlja, nasuprot dekadentnom Zapadu, njegovim koka-kolama i Mekdonaldsima.

Međutim, „trendi“ priču o organskoj hrani, zapravo, najviše forsiraju upravo na Zapadu. Da je to samo još jedan način da se dođe do profita govore enormne cene ovih proizvoda u supermarketima uz, pritom, sumnjivo njihovo pogodovanje zdravlju. Nekada su se naši dedovi ponosili svojim „neprskanim“ jabukama – setimo se samo Soće iz „Vrućeg vetra“ – ali sada je to, eto, nauka i perspektivan biznis.