Trenutno su sve oči uprte u Makedoniju, gde se u nedelju održava referendum na kojem će građani odgovarati na pitanje: „Da li ste za članstvo u EU i NATO sa prihvatanjem Sporazuma Republike Makedonije i Republike Grčke?“

Skoplje je poslednjih nedelja postalo stecište diplomata gde se vodi bespoštedna kampanja koja treba da rezultira pozitivnim odgovorom na referendumu: pohodili su ga američki ministar odbrane Džejms Matis, nemačka kancelarka Angela Merkel i nemački šef diplomatije Hajko Mas, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg… A video porukom Makedonce je upravo počastvovao francuski predsednik Makron.

Kada se, pretpostavimo, Makedonci većinski odluče za „da“, izvesno je da će jedno obećanje iz đavolski smišljenog referendumskog pitanja (zašto na primer nije glasilo: „Da li ste za Sporazum Republike Makedonije i Republike Grčke?“) u doglednoj budućnosti biti ispunjeno. To je ulazak Makedonije u NATO. Da nije bilo spora s Grčkom to bi se dogodilo znatno ranije. Rusija, glavni protivnik tog plana, realno malo šta može da učini da ga osujeti. Ulazak u EU je već maglovita stvar, osim ako ne bude doneta odluka kao u slučaju Bugarske i Rumunije. Ali okolnosti u EU su 2007. bile drugačije.

Makedonija pretežno spada u interesnu sferu Zapada, kao i sve ostale zemlje Zapadnog Balkana. Drugi igrači – posebno Rusija u kontekstu evroatlantske integracije – u Makedoniji imaju manji uticaj. Promene koje su se u Makedoniji dogodile bile bi nemoguće bez Zapada. Najblaže rečeno loša vlada Nikole Gruevskog i danas bi vladala. To je tužna, već viđena balkanska priča: imate vlast ogrezlu u kriminalu, manje ili više autokratsku, ali građani ne mogu da je smene sami, bez spoljne intervencije.

Kao što je Rusija jasno stavila do znanja da neće dozvoliti širenje EU i NATO na Ukrajinu i Gruziju na Zapadnom Balkanu se stvara zabran konkurentskog tabora – tamo gde je to moguće. Izuzeci su Srbija i Bosna i Hercegovina gde je upliv drugih, posebno Rusije, jači.

Sergej Lavrov prilikom svoje posete BiH, sudeći prema izveštajima, nije rekao ni reči o Makedoniji. Govorio je protiv mešanja Zapada u politiku u BiH, kao što zapadni zvaničnici govore protiv mešanja Rusije u politiku u Makedoniji.

Makedoniji se ipak daje neka nada. BiH i Srbija ostaju zaglavljene negde između dve interesne sfere. U BiH su sledećeg meseca izbori i po inerciji tradicije reklo bi se da promene nisu na vidiku. Pred Srbijom je neizvesnost dogovora s Prištinom. Za razliku od Makedonije, kojoj se u zamenu za dogovor s Grčkom nude ulazak u EU i NATO, Srbiji se – ne nužno i njenim vlastima – za dogovor s Prištinom ne nudi ništa.

Prednost Makedonije je njena jasna opredeljenost za NATO, a nedostatak Srbije nejasna ideja o neutralnosti. Predlog o vraćanju vojnog roka upravo je dobio podršku i novog načelnika generalštaba.