Virusi s ekrana 1Miloš Mitrović Foto: Stanislav Milojković

– Strah od rata bio je podstaknut atentatom SAD na iranskog generala Kasema Solejmanija, optuženog od Vašingtona za terorizam. Mogućnost sukoba SAD i Irana najmanje dve decenije raspiruje spekulacije o razornom regionalnom ratu. U vreme dva mandata Džordža Buša mlađeg govorilo se o iranskoj (mogućoj) bombi zbog koje su, kako je objašnjavano, razmeštane rakete u istočnoj Evropi, kao i o promeni režima u Teheranu kao američkom cilju. Hladne glave su tumačile da od promene režima nema ništa i da Amerikanci znaju da bi posledice bile nesagledive. Buš je napao „samo“ Irak.

– U vreme Obame dolazi do detanta i tzv. nuklearnog sporazuma, da bi Tramp sve vratio na staro i otišao korak dalje. Ali na pitanje „nije valjda toliko…“ da napadne Iran, hladne glave ponovo odgovaraju odrečno. Ubili su Solejmanija, Iranci su uzvratili gađanjem peska u blizini američke baze u Iraku i stvari su se primirile, posebno pošto je iranska vojska uspela da obori civilni avion ubivši 176 putnika i članova posade. U dosadašnjem nadgornjavanju sa SAD, vlast u Teheranu je nesumnjivi gubitnik.

– Kakve će biti posledice korona virusa u Kini tek će se videti, ali uprkos globalnoj medijskoj psihozi – koja se potom infektivno širi na obične, male ljude – reklo bi se da će opseg zaraze biti ograničen. Izveštaji sugerišu da su kineske vlasti dobro reagovale na pojavu virusa i da se njegovo širenje na vreme zauzdalo.

– Kada je reč o političkim aspektima epidemije – ako ostavimo po strani teorije zavere poput one da je Zapad posejao virus da uništi Kinu – čini se da će šef države i generalni sekretar KPK Si Đinping profitirati. I u borbi protiv virusa Si je preuzeo liderstvo – on je taj koji je ukazao na ozbiljnost situacije i koji je naredio preduzimanje potrebnih mera koje će, uz minimalne žrtve, sve privesti dobrom kraju.

– Negde između Irana i virusa našli su se australijski požari koji kao da već padaju u zaborav – seća li se ko još, na primer, prošlogodišnjih požara u Amazoniji – a čije su posledice zaista katastrofalne. Istina je da se tema zaštite životne sredine probila u politiku, ali bez jasnih ciljeva. Svetski ekonomski forum u Davosu imao je za glavnu temu klimatske promene, ali i pokazao da je ona u javnosti izjednačena sa Gretom Tunberg kao superzvezdom koja to nije želela da postane. Bitnije je šta će Greta reći o Trampu, a nije rekla ništa i ispravno je postupila, nego šta govori o klimatskim promenama. Nije bila ni jedino dete koje je u Davosu govorilo o životnoj sredini, ali govori ostale dece uglavnom su bili ignorisani.

– I naravno, nije Tramp jedini koji klimatske promene ne uzima za ozbiljno. Petnaestogodišnja Otomn Peltijer, Kanađanka koja se bori za čistu vodu i koja je 2018. govorila u Generalnoj skupštini UN, u Davosu je za političare u njenoj zemlji rekla da takođe „gotovo ne veruju“ da promene klime postoje.