Takvom odlukom izražen je prezir prema Ujedinjenim nacijama i međunarodnom pravu, podstaknuta je dalja napetost između zapadnog i muslimanskog sveta, ionako mršave nade u mir između Izraelaca i Palestinaca su istanjene, dok je spoljna politika SAD krenula putem još veće neizvesnosti, do tačke kada se čini da više ništa nije nemoguće.

Čudno je objašnjenje koje je Tramp dao – da je takvu odluku doneo pošto je utvrdio da se Amerika decenijama uzdržavala da prizna Jerusalim za glavni grad Izraela, a to nije dovelo do rezultata. Dakle, logika je bila – hajde da probamo sa priznanjem, pa šta bude.

Trampova odluka je loša i medveđa je usluga Izraelu i samoj Americi.

Arapske zemlje ne žele više da vide Sjedinjene Države kao mirovnog posrednika, pa se postavlja pitanje ko bi mogao da ih zameni. Kako Evropska unija ne uživa neki ugled u Izraelu, to bi možda mogla da bude Rusija koja je već osnažila svoje prisustvo na Bliskom istoku intervencijom u Siriji. Rusija ima dobre odnose i sa Izraelom („najtoplije u istoriji“, pisao je ranije ove godine Jerusalim post) i sa ključnim muslimanskim zemljama u regionu – Iranom, Turskom i Saudijskom Arabijom.

Svojom odlukom Tramp je produbio jaz koji postoji između Amerike i arapskog sveta, kao i razlike u odnosu na politiku ključnih zemalja Evrope. Kada se tome dodaju loši odnosi Vašingtona sa Moskvom i rivalitet sa Pekingom nema sumnje da je Tramp Ameriku odvukao u pravcu dalje izolacije.

To se jasno videlo u optužbi koju je američka ambasadorka u UN Niki Hejli uputila svim ostalim članicama Saveta bezbednosti na sednici u petak – da su sve do jedne protiv Izraela.

Reč je o nastavku trenda američkog zaokreta. Svega nekoliko dana ranije Hejli je obavestila generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da se SAD povlače iz globalnog pakta o migrantima i izbeglicama pošto on, kako je obrazloženo, nije u skladu sa američkom imigracionom politikom i krši američki suverenitet. Taj pakt je suprotan „principima o migraciji Trampove administracije … Naše odluke o politici imigracije moraju donositi Amerikanci i samo Amerikanci“, saopštila je ambasada SAD pri UN.

Ranije ove godine Amerika se povukla iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama i iz Uneska iz kojeg je, istina, i ranije godinama odsustvovala na osnovu odluke Reganove administracije. Razlog za napuštanje Uneska bila je „pristrasnost protiv Izraela“ te agencije UN. Prva odluka koju je Tramp kao predsednik u januaru doneo bila je napuštanje Transpacifičkog partnerstva.

U poslednjih dvadeset godina u američkom Kongresu iniciraju se predlozi zakona o izlasku SAD iz UN, ali bez uspeha. Prošle godine to je predlagao republikanac iz Alabame Majk Rodžers. „Ujedinjene nacije nisu prijatelj demokratije, nisu prijatelj slobode“, govorio je svojevremeno Tramp. On se zalaže, kako je rekao u septembru ove godine, za to da se Ujedinjene nacije „učine velikim“.

Ko zna šta se može očekivati ako u toj misiji Tramp ne uspe.