Uzeti recept za srpski „DOGE“

Tramp je, da se podsetimo, izjavio kako je dugačak red svetskih političara koji ga zovu i spremni su na sve, pa i na taj poljubac, samo da bi za svoju državu izdejstvovali ukidanje američkih osvetničkih carina.

Srpski predsednik o tome se nije izjašnjavao nego je samo izrazio nadu da će u narednih mesec dana razgovarati s američkim kolegom o nametnutom carinskom ratu i kako smanjiti tarife na najmanji mogući nivo koje je Srbija dobila, a najveće su (37 odsto) u Evropi. Sve je moguće. Mislim, u tom razgovoru.

Za sad je jedino izvesno da se nepredvidivi i kapriciozni Tramp predomislio oko visine tarifa (svim državama spustio je na 10 odsto osim Kini) i početka njihove primene (odložio na tri meseca, osim Kini). Neizvesno je, međutim, da li će se svetski trgovinski rat nastaviti „poljupcima“ ili novim multilateralnim pesničenjem. Što bi rekao Lari Fink, šef najveće svetske investicione kuće BlekRok: „Odluke su nepredvidive“.

Neizvesnost je ključna reč u nadolazećem vremenu. Lari Fink predviđa prelivanje tektonskih poremećaja sa finansijskih tržišta, izazvanim Trampovim povećanjem carina, na privredu što će dovesti do nove ekonomske krize. On smatra da će se prave posledice tek videti kroz nekoliko meseci, kada se efekti tržišnog pada počnu pokazivati u potrošnji (sve se više hladi), zapošljavanju i investicijama.

Prisustvujemo kolosalnoj promeni, novom kalibriranju arhitekture svetske ekonomije, sistema koji je trajao 75 godina. „Svet svedoči haosu koji se događa jednom u životu i koji signalizira slom globalnog poretka“, napisao je Rej Dalio, osnivač Bridžvotera, najvećeg svetskog hedž fonda za upravljanje imovinom.

Dalio tvrdi da su carine samo simptomi pet osnovnih sila koje preoblikuju globalni poredak: brzo rastući dug, američka politika, promena načina korišćenja geopolitičke moći, prirodne pojave i uticaj tehnoloških inovacija (na primer, veštačke inteligencije) na svetsku privredu.

Šta u takvim okolnostima srpski predsednik može da očekuje od jednog razgovora s američkim predsednikom? Ništa. Tramp je hladan i proračunat populista, Srbija mu ništa ne znači da bi je voleo ili mrzeo, da bi joj odmogao ili pomogao. Sličan odnos ima i prema predsedniku Srbije, kome nije naklonjen (kako tvrde ljudi iz njegove bliske MAGA okoline). Trampu ne pada na pamet da priprema privredu Srbije za novi svetski ekonomski poredak.

Da li će američke carine, ma koliko ih nisko postavio Tramp, pomoći srpskoj privredi da se snađe i preživi u novom svetskom ekonomskom poretku? Neće. Da li bi Srbija mogla da nagrabusi ukoliko njen predsednik bude previše servilan i popustljiv (radodajan) u razgovoru s Trampom u zamenu za niže carine? I te kako.

Tramp će taj poklon umeti da kapitalizuje i od Srbije napravi krpu za brisanje poda Ovalnog kabineta ili novu Ukrajinu, stavljajući ruku na njene resurse. Dakle, spremaj se za teška vremena šta god ti Tramp obeća.

Veliku grešku napraviće Srbija ako podigne u nebesa očekivanja od razgovora svog sa američkim predsednikom. Taj razgovor sigurno nema format istorijskog. Ali Trampov carinski rat, koji je uništio dosadašnji svetski ekonomski poredak, može biti istorijska prilika za novo pozicioniranje srpske privrede.

Sad je vreme da srpski političari pokažu u praksi hrabrost i viziju (kojima se inače svakodnevno busaju u grudi) iz istorijske izreke „na muci se poznaju junaci“. Nema tog spoljnjeg faktora (pa ni Trampa i Si Đinpinga) koji može efikasno da razdrma srpsku privredu kao unutrašnja sposobnost prilagođavanja novoj svetskoj ekonomskoj realnosti. Naravno da je potrebno sagledavati i predviđati globalna kretanja, ali je mnogo važnije raditi na kreiranju države sposobne da stvori uslove domaćoj ekonomiji kako bi se lakše uključila u ta kretanja.

Dve su se prilike (ne)srećno „namestile“ – Trampov trgovinski rat i restart naprednjačke vlade u Srbiji. Koliko god da su izvesne pogubne posledice Trampove agresije na svetsku trgovinu, toliko su izvesna niska očekivanja od dr Đurine (Macuta) vlade da osmisli i posvećeno radi na trajnim strukturnim reformama što bi u novonastalim okolnostima pomoglo repozicioniranju srpske ekonomije na globalnom nivou.

Kad ako ne sad treba hrabro reformisati državu i osposobiti je da bude jeftin i efikasan servis privrede (i građana, naravno). Ako bi srpski predsednik u razgovoru s američkim uzeo recept za DOGE (Department of Government Efficiency) i primenio ga u Srbiji, bio bi to kolosalan dobitak za srpsku privredu.

DOGE misija u Srbiji bila bi jedna od najvažnijih političkih bitaka našeg vremena jer bi redizajnirala državu i obuzdala joj apetite za zaduživanjem i rasipanjem novca poreskih obveznika. Srpski DOGE utvrdio bi koliko ima nepotrebnih i beskorisnih agencija, ministarstava, službi, činovnika, zakona i propisa.

Trajne strukturne reforme podrazumevaju manja ovlašćenja državne administracije, deregulaciju, mini vladu, veću efikasnosti državnih službi i minimalne troškove privrede i građana za veoma mali broj usluga države. Srpski DOGE ugasio bi raspojasane ambicije države za novčanim potkupljivanjem narasle klijentele jer ovo nije trenutak, kao u vreme pandemije, da se „helikopterskim novcem“ obezbeđuje visok rejting političarima.

DOGE reforma države (uz podizanje efikasnosti poslovanja kompanija) bila bi od neprocenjive koristi za rast konkurentnosti srpske privrede na svetskom tržištu, ma kako devastirano ono izgledalo posle Trampove agresije.

Male su, međutim, šanse da srpski predsednik preuzme pelcer od američkog kolege projekat DOGE. Verovatnije je da će se sve svesti na propagandne floskule o „istorijskom“ razgovoru i „večnom“ prijateljstvu dva predsednika.

Iskustvo uči da je za trajne strukturne reforme potreban masovni politički pokret. O tome svedoče zaustavljene reforme Ante Markovića i Zorana Đinđića.

Masovni politički pokret predsednika Srbije trenutno je angažovan na satiranju studentskog bunta i građanskog nezadovoljstva čiji su zahtevi na tragu strukturnih reformi.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.