Po novom medijskom Zavetu (ćutanja) u srpskim medijima se, na prvi pogled, ništa značajnije nije promenilo. Šarena štampa i dalje pomno prati sve modne revije i ostale elitne manifestacije kojima je prisustvovao Kurta Murtanović, Seka, Miki, Sneki i ministar Šutanovac sa suprugom. Žuta štampa i dalje pomno prati sve seriozne rekla-kazala iz političkog života mišljenja, s posebnim akcentom na mišljenje i ministra Šutanovca. Ozbiljna štampa odustala je od svoje prvobitne uloge i lika, pa još ne znamo šta je njena precizna liturgijska obaveza po novom Zavetu, ali, tu i tamo pribeleži ispade nestašnih provalnika koji se po hapšenju predstavljaju kao sinovi Josipa Broza, a tu su i intervjui sa važnim državnim maxfaktorima, dakako i sa ministrom Šutanovcem. Medijski dakle, sve je na broju, čak, obogaćeno vitaminima. Aliluja i mejkap, logistika lipomasaže kojom se brzo i lako bez liposukcije i preuranjenog ulaska u NATO, dolazi do savršene zadnjice. Dakle bez liposukcije, i sablasni parlamentarizam tri u jednom, jedan za sve!

Pažnju mi je privukao skromni naslov u jednom sada već krštenom tabloidu: „Šta srpski ministri misle o podnošenju moralne ostavke posle nekog haosa u matičnom im resoru“. Ako izuzmemo Dositejevog naslednika, uvek zasmejanog Žareta Obradovića, koji radi uroka, neće ni da odgovori na to pitanje („Neću da prizivam zlo“, kazao je ministar prosvete, pu, pu, pu… prim. aut.), i ovog puta, najzapaženiju izjavu dao je ministar Šutanovac. Autentičnosti radi i dočaravanja atmosfere u publici, izjavu prenosimo u celini: „Ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da će podneti ostavku ako istraga pokaže da je on odgovoran za nesreću u Užicu: „Ukoliko istraga o nesreći u toj fabrici navede mene kao odgovornog, podneću neopozivu ostavku!“ – kaže Šutanovac. On (Šutanovac) podseća da u srpskoj političkoj praksi niko nije podneo ostavku ni kada je u Tisu sleteo autobus pun ljudi, ni kada se dogodila eksplozija u „Prvoj iskri“ u Bariču. (sic&cvrc!) „Pa, da. Pa, kad nije tada – pa što sada. Dabome. Pa i u Topčideru, onomad, kad su NN lica pobila vojnike, pa rekli da su se „labilni vojnici samoubili“, isto niko nije odgovarao. Pa, onda slučaj Krišto. Pa ova afera, pa ona afera, pa ko je odgovarao? Pa – niko. Pa, kad nije niko, što bi iko? Zvuči srpski logično i kolegijalno.

Šutanovac, zatim, poentira: „Nažalost, politizacija nekih događaja koji navodno treba da dovedu do podnošenja ostavki dovela bi do toga da ne bi imao ko da rukovodi sistemom odbrane. Jer, sastavni deo mog posla su i vanredne situacije…“

I, ako se ja pitam, a citiram, samo citiram, vrhunac Šutanovčevog nesravnjivog promišljanja ove teme: „Znate, toliko toga se dešava u svetu i kod nas da ne vidim ko bi mogao da rukovodi državom ukoliko bi posle svake nesreće ministri podnosili ostavke – objašnjava Šutanovac“. (Press, 10. 09. 2009.)

Kažu da je omiljena igra vladinih i nevladinih službenika u Srbiji, ona, u narodu poznata kao „Zuce“. Jedan, zažmuri, a stotinu drugih ga šljepaju. Kad se okrene i pogleda, a oni svi viču: “Zzzzzzzzz“. Priča se da ministar Ivica najgore prolazi u toj igri. Posle svake ostane crvenih ušiju i dlanova. Podsećamo da je upravo ministar policije nakon tragedije u Užicu izjavio: „Bez namere da se jure veštice istraga o sedmostrukoj smrti radnika u užičkoj fabrici municije Prvi partizan morala bi da se probije i do državnog vrha, bez obzira na to da li će ga time uzdrmati.“

Dačić i Tadić sedeli su u prvom redu na utakmici Srbija-Francuska. U pozadini, tik iza Dačića, video se i ministar odbrane. Nije se tu verovatno radilo o hijerarhiji. Prosto, Šutanovac je visok i kao takav vidi se i iz drugog reda. RTS je to na trenutak preneo. Mislim da je sve bilo po Zakonu.

Zašto sve ovo pričam? Zbog odgovornosti. Čije? Medijske. Da se izjave zvaničnika, naročito njihovo poimanje odgovornosti, moraju citirati više puta, podvući i ostaviti građanima na razmatranje. Do izbora, a po novom Zavetu o informisanju.