Anđeoski podvarak

Takođe neka bude rečeno da ovaj kolumnista – dipl. novinar sa skoro dve decenije iskustva – voli sebe da smatra i ekspertom za podvarak. Razmišljam da u životopis stavim da sam pojeo podvaraka i podvaraka, ali da nijedan nije dobar kao onaj koji svojeručno pravim (suva rebra su obavezna).

Kakve veze ima, pitate se sada vi, kulinarsko umeće jednog novinara sa kolumnom i situacijom u zemlji? Taman onoliko koliko policistični jajnici imaju veze sa vođenjem vlade. Dakle, manje od nimalo.

U našoj se čaršiji povela živa rasprava o tzv. ekspertskoj vladi koju izgleda preferira većina studenata i to sve liči na ulazak u pogrešan voz gde je sledstveno i svaka stanica pogrešna, ali kilometri idu, pruga odmiče iza nas i njene krivine sve je teže ispraviti, a možda je i nemoguće.

Ipak, da probamo sa par primedbi.

Prvo, ekspertska vlada je vlada neizabranih stručnjaka. Ako su išli na izbore i dobili glasove, onda se oni podvode pod političare bez obzira kakve diplome i radno iskustvo imaju. Ostaju oni, je li, i stručni za svoju oblast, ali to naprosto nije ekspertska vlada.

Drugo, prelazna vlada je vlada oročenog trajanja i jasnog zadatka. Recimo, da stane na rep korupciji. Ili da pripremi slobodne izbore.

To je sve jasno kao dan pa se ipak u nas zapatilo mnjenje da su ekspertska i prelazna vlada nekakvi suprotstavljeni koncepti, a ne dve sasvim različite kategorije, kao recimo visina i težina.

Kao što se može biti visok i istovremeno mršav ili pak visok i debeo, tako i ekspertska vlada može, a ne mora biti prelazna. I obrnuto, prelazna može, a ne mora biti ekspertska.

Ako smo uspeli da razdvojimo te babe od tih žaba, onda je vraški dobro pitanje kako su studenti, a za njima i čaršija, uspeli da zavrte ploču o ekspertskoj vladi u situaciji kad Srbiji nasušno treba prelazna vlada.

Ispada da je ključan ekspertski, a ne prelazni karakter, a to je više od nesporazuma, to je odličan put da se sve obesmisli.

Eno je u Utisku nedelje jedna studentkinja – neka bude i da je bila pod tremom – više puta rekla da „sama reč ekspert kaže“ kakve ljude studenti hoće u vladi. Nevolja je u tome što „sama reč“ to ne kaže.

Jer, da kaže, onda ne bi bilo prepreke da studenti podrže vladu eksperta za policistične jajnike prof. dr Đura Macuta, pa još ako bih se tamo našao ja kao stručnjak za novinarstvo i podvarak, puna kapa!

Mada i ovako, eno akademika Bele Balinta u novoj vladi, eno silnih nekih eksperata! Pa i Dejan Vuk Stanković je neki ekspert za nešto, i on ima prof. dr, i jedino je šteta što njegovo ministrovanje kvari posao beogradskim taksistima koji su ga neumorno razvozili od Pinka do Hepija, od Prve do RTS-a, po svim vremenskim prilikama i u svim tarifama.

Dalje, iz studentskih se istupa razabira da oni u mitskom ekspertu vide branu od političara i, uopšte, društveno aktivnih građana. Kako reče pomenuta studentkinja, idealni ekspert koji zavređuje podršku „možda je imao neko mišljenje o politici“, ali ako je o tome pričao previše, ako se još angažovao u partiji, zloglasnom ProGlasu ili kakvoj nevladinoj organizaciji, e onda mu ne vrede svi doktorati ovog sveta!

„Mi želimo ljude kojima možemo da verujemo“ – to je, ukratko, kredo studenata. Ali, otkuda da se uniformno ne može verovati nikome ko trinaest godina kritikuje vlast, ko je zbog toga trpeo ili još trpi neke posledice, ko je založio svoje vreme i autoritet u to, a može nekom „ekspertu“ koji je možda kežualno prozborio koju o politici, ali inače je, ah, tako iznad toga i sav u svojoj stručnosti?

I šta onda dalje, sve i da mitska ekspertska vlada – koju, nota bene, mora da izglasa parlament u kojem sede prezreni političari – obavi posao na polzu studenata i naroda? Hoćemo li konačno imati slobodne i poštene izbore kako kaže isti onaj Ustav koji studenti, ispravno, uzdižu kao svoj krst?

Kad budemo imali te izbore, hoće li iko smeti da se kandiduje? Da se bavi politikom? Da bude levo ili desno? Ili ćemo aklamacijom da prihvatamo nove ekspertske anđele koje odobre studenti i tako sve dok Srbija ne postane raj na zemlji?
Bizarluk ove cele potrage za anđelima je u tome što, dok ona traje, na vlasti su najgori. NJihovo biračko telo, skrpljeno propagandom, populizmom i korbačem, ne deluje izbirljivo. NJima su dobri i eksperti i neeksperti. Nisu gadljivi.

I ta je vlast krenula u odmazdu, najviše prema ljudima koji nisu samo „možda imali neko mišljenje o politici“ nego su bili angažovani. Kad sa odmazdom završe, možda i pretekne neko da digne glas, a da celoj našoj čaršiji bude po volji.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.