Lucifer ili Zvončica 1

Nije on licemer, on je – Lucifer, vladar tame, poglavica đavola, sotona, đavo.

Nemojte sada da se snebivate.

Dosta je bilo mudrovanja u rukavicama.

Nazovimo stvari svojim imenom.

Kako, uostalom, nazvati nekoga ko se ponaša tako kao naša Zvončica?

Koliko nas veruje u zvanično saopštenje da blagopočivši patrijarh Irinej nije usnuo kada su to javili mediji, nego baš onda kada je on to objavio?

Čak ni patrijarhovo upokojenje ne može da bude važnije od Vulinovog poklona našoj Zvončici u vidu policijske vežbe na Novom Beogradu.

Morao je da prisustvuje toj vežbi i do „odloži“ sve ostalo, verovatno i Irinijevu smrt.

Koliko nas, takođe, veruje da je naša Zvončica posetio patrijarha Irineja u večeri koja je usledila posle vežbe, preneo pozdrave njegovih sinova Danila i Vukana, ali ne i ćerke Milice i supruge Tamare, a patrijarh je posle toga „samo sklopio oči“.

Ako je verovati našoj Zvončici, u trenutku kada se posle policijske vežbe obraćao narodu prošlo je 55 minuta od kada je patrijarh Irinej priključen na respirator.

Koliko mi obični smrtnici znamo, kada je neko na respiratoru bude i u indukovanoj komi.

Da li je baš moguće u takvom stanju primiti pozdrave i sklopiti oči, teško.

Ali, ajde i da sklonimo sve te bizarnosti vezane za upokojenje patrijarha Irineja, ponašanje naše Zvončice na sahrani, ne samo Irinejevoj, već i Amfilohijevoj, vredno je Luciferovog dela.

Kada je otišao u Podgoricu da isprati mitropolita, sve je drugo uradio pre toga.

Intervju na televiziji, posetu porodici jednog političara koji mu se klanja do besvesti sa sve TV ekipom, posetu Srpskoj kući u Podgorici.

Sve je to iskoristio za sopstvenu promociju i kampanju.

I naravno, poslednji od svih zvanica stigao na liturgiju koja je prethodila poslednjem ispraćaju Amfilohija.

Slično je uradio i u nedelju.

Da je patrijarha Irineja voleo kao svog oca, nacrtao bi se u Hramu Svetog Save onog trenutka kada je počela liturgija, a ne, ponovo, došao poslednji i to sve sa svojom prvom pratiljom Miloradom Dodikom.

Tako je svima stavio do znanja da je on glavni, ne Srpska pravoslavna crkva, ne pokojni patrijarh, on, naša Zvončica.

Za razliku od sahrane u Podgorici, u Hramu Svetog Save je držao govor.

Lucifer ili Zvončica 2

I naravno da je njegov govor morao da bude najduži.

Ponadali smo se da će imati toliko dostojanstva i da u poslednjem obraćanju poglavaru SPC neće koristiti prvo lice jednine, jer nije on važan u tom trenutku, ali ne.

Naravno da je morao da govori – ja, pa ja.

Naša Zvončica, Lucifer lično.

I to 13 minuta.

Teško da je to slučajno, tih 13 minuta.

Hrišćani broj 13 vezuju sa 13 palih anđela i sa 13 gostiju na Tajnoj večeri, od kojih je upravo 13. po redu, Juda, izdao Isusa.

Kažem vam je, Lucifer lično.

Ovo je svojevrsna njegova osveta svim onim crkvenim velikodostojnicima koji su pretili da će skinuti mantije ako se lati mikrofona u Podgorici.

Svima njima je jasno stavio do znanja da u Srbiji postoji samo jedan Bog – on, naša Zvončica, Lucifer lično.

Ne tako davno, 2009. godine, naša Zvončica je, kako opozicioni političar, gostovao sa predstavnikom vlasti, koja je gle čuda i danas predstavnik vlasti i nije vredna pomena imena, u jednoj emisiji na televiziji B92.

Zamislite sada TV duel, ili mogućnost da neki opozicioni prvak uopšte sedi u studiju televizije B92.

Elem, tom prilikom je kritikovao tadašnjeg predsednika Borisa Tadića što se drznuo da govori na poslednjem ispraćaju patrijarha Pavla.

Po našoj Zvončici, predsednik Srbiji ne treba da drži govor na sahrani patrijarha, niti da sedi na Sinodu SPC, već samo da bude pored odra patrijarha i da pošalje saopštenje povodom njegove smrti.

Naša Zvončica nije, međutim, predsednik Srbije, on je vlasnik Srbije i te reči, izrečene 2009. godine se ne odnose na njega.

Lucifer je, poput naše Zvončice, bio najlepši i najmudriji od svih anđela, ali je postao svestan svoje lepote, i iskvario je svoju mudrost, postao je arogantan.

Kada je Bog stvorio ljude, naredio je svim anđelima da se poklone njegovoj kreaciji, što su anđeli i uradili, svi osim Lucifera, koji je pitao Boga: „Zar da se sin vatre pokloni sinu gline?“. Poznato, zar ne?

#izVucicemose