Sporazum za nesporazum 1Foto: Luca Marziale / Danas

Za nekoga ko nam se prodaje kao neko ko je iskusan vuk u politici, da kapira svet oko sebe, da se razume u sve – od najezde buba, do letećih automobila, Mamurni Čovek je napravio potez koji će nam, po svoj prilici doneti mnogo štete. Naravno, nama, ne njemu, jer on poput Slobodana Miloševića opstaje.

Radi se o sporazumu koji je kod nas predstavljen kao Plan o konsultacijama ministarstava inostranih poslova Rusije i Srbije koji su potpisali Sergej Lavrov i Nikola Selaković. Slučajno ili ne, ovaj sporazum, koji je izazvao čitav niz nesporazuma između Srbije i ostatka sveta potpisan je Njujorku, u sedištu Ujedinjenih nacija. Zašto je ovaj čin problematičan?

Na stranu to što je Rusija agresor na suverenu državu i veći deo čovečanstva je osuđuje zbog toga. To je jedan par rukavica. Drugi je onaj koji po ko zna koji put pokazuje kakvog mi diletanta imamo na predsednika Srbije.

Koliko god nas taj Mamurni Čovek čitavu deceniju ubeđuje da je najbolji, jedan jedini, da je od njega sve počelo, a mnogo toga će se i završiti, u pitanju je najobičniji politički mediokritet koji svakodnevno dokazuje da mu je mnogo udobnije u Šešeljevom šinjelu, nego u bilo kakvom odelu. Iskreno, lepše mu i stoji.

Mamurni Čovek od početka ruske agresije na Ukrajini govori o tome da „mali ne treba da se upliću u sukob velikih, jer mogu i sami da nadrljaju“. Elem, suština je da Srbija ne bi trebalo da se meša u taj sukob.

Srbija je, nažalost, upravo zbog Mamurnog Čoveka uveliko umešana i to tako što je nabila čitavu pesnicu u oko zapadnom svetu kojem i sama teži. Mamurni Čovek je, sprovodeći politiku ne mešanja „malih u borbi velikih“, uspeo da Srbija bude jedina država u Evropi koja Rusiji nije uvela sankcije, odbijajući da realizuje zajedničku politiku Evropske unije po tom pitanju.

Sporno je to što Srbija, prema rečima ovog vladara, želi da bude članica EU, ali neće da sprovodi zajedničku politiku. Ništa nije sporno i ne prihvatiti je, ali onda kažete – Hvala, mi nećemo da budemo deo tog društva.

Srbija je, zahvaljujući politici Mamurnog Čoveka, jedina zemlja u Evropi koja je potpuno zavisna od uvoza ruskog gasa. Usred tog rata u Ukrajini, Mamurni Čovek se šepuri kako je od agresora izboksovao najbolju cenu. Pa, naravno da će tako nešto da se desi, jer je Vladimiru Putinu danas jako potreban neko poput Mamurnog Čoveka. Zahvaljujući njemu,

Putin može da govori o tome kako nisu svi protiv Rusije, kako je jedna mala i hrabra zemlja, u sred svojih pregovora o pristupu EU, odlučila da joj je Rusija majka, a EU maćeha. Kina joj je, verovatno, nešto poput šogora sa tendencijom da postane nešto mnogo više.

I u celoj to priči, Selaković je potpisao neki dokument sa Putinovim ministrom spoljnih poslova i to na tlu SAD. Da su zajedno potpisali kafanski račun, bilo bi problema. Zašto je taj sporazum bio potreban Srbiji? Apsolutno ni za šta. Rusiji je, međutim, mnogo značilo da u sred Ujedinjenih nacija, to učine sa nekim, pa bila to i Srbija. Jasno je kako niska cena gasa ima i nekih prekrivenih troškova.

Zašto to radimo, zašto bodemo oči, čemu sve to? To su pitanja na koje Mamurni Čovek nikada neće odgovoriti iskreno. Možda hoće Aleksandar Vulin i Vladimir Đukanović, ali on ne. Mamurni Čovek je ubeđen, on veruje u to, da je u Njujorku, na Generalnoj skupštini UN, održao još jedan istorijski govor.

Kako i da nije kada je više ljudi, ako je verovati njemu i onoj Uzelac sa Pinka, slušalo njega na YouTube kanalu UN nego predsednika Ukrajine Zelenskog. Kolega iz Ukrajine verovatno ima mnogo važnije poslove nego da organizuje botove da prate njegov govor na YouTube kanalu, za razliku od Mamurnog Čoveka.

Po prvi put od izbijanja rata u Ukrajini, ka Srbiji stižu poruke da bi trebalo zamrznuti pregovore sa EU.

Taman kada su se stišali pritisci na Srbiju zbog neuvođenja sankcija Rusiji, Mamurni Čovek je uspeo da Srbiju vrati na neželjenu mapu. To je istorijski uspeh njegove politike u Njujorku. Ne bi bilo iznenađenje da nam uz zamrznute pregovore uvedu i sankcije, iste one koje mi nećemo da uvedemo Rusiji, ali onda će to biti prirodni habitus Mamurnog Čoveka.

Već smo ga jednom preživeli u sankcija. Šansa je, ipak, na našoj strani.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.