Vreme je za kokice

I ne samo to, već uporedo sa time kreće i akcija spasavanja redova Vučića, sa sve lavovima, tigrovima, slonovima, majmunima, i naravno – vukovima.

Naše je da uzmemo kokice, uvalimo se u fotelje i pratimo dešavanja na terenu.

Čulo se arlaukanje vođe čopora u nedelju uveče kada je izvesni vladar male srpske varoši Ub, putem glasa na ivici plača, obavestio vaskoliku publiku Hit shita o tome da se Srpskoj naprednoj stranci sprema potop, jer ON hoće da ode sa mesta predsednika stranke.

Ta informacija je toliko bila bitna i važna da je moralo da se prekine redovno emitovanje emisije, doduše ne kao onomad kada su izmislili početak rata u Zubinom Potoku. Ovo je bilo kratko i efektno.

Za početak, pre će se ljudi iskrcati na Mars nego što će Vučić to da uradi. Sa te pozicije on vuče svu moć upravljanja ljudima i Srbijom i ne pada mu na pamet da tako nešto uradi.

I nije prvi put da on plaši unezverena lica svoje stranke.

Kada god nisu hteli da ga apsolutno razumeju ili da se slože sa njegovim mišljenjem, on bi poput razmaženog deteta zapretio ostaloj deci da će da pokupi svoje igračke i da ide kući ako on ne pobedi i ne bude najbolji.

Nema razloga da se plašite, ostaće on vaš predsednika više i duže nego što će biti naš predsednik.

Jedina situacija u kojoj bi se povukao sa tog mesta, jeste da se, u međuvremenu, formira taj neki novi pokret na čijem bi se čelu našao, i to je to.

Toliko je nespreman da čuje drugačije mišljenje, pa bilo ono makar iskazano i u njegovoj partiji, govori i podatak da je u nedelju uveče došao na sednicu rukovodstva svoje stranke, rekao šta je imao da kaže, posle nekoliko primedbi, i napustio sastanak koji je sam sazvao.

Navodno, nije mu se svidelo to što su neki od naprednjaka ostali pri stavu koji je i on držao do petka posle podne o neprihvatljivosti francusko-nemačkog predloga za rešavanje kosovskog problema.

Šta nas briga što će SNS da se raspadne ako on ode sa čelnog mesta?

To je, Glišiću, vaša partijska stvar.

Da smo normalna država, kao što nismo, još bi Boris Tadić ustanovio tu obavezu da predsednik Srbije ne može da bude i predsednik stranke, ali propustio je tu priliku.

Morao je to da uradi nesrećni Toma Nikolić, koji je bogato naplatio svoje ćutanje i eno ga na Dedinju, baškari se o našem trošku.

Ako SNS zavisi od jednog čoveka, što mi sve vreme godinama govorimo, valjda će i taj Glišić da shvata, mada veoma teško, siguran sam, da ta stranka ne vredi ni „pišljiva boba“.

Zar od tih 700.000 ljudi nemate desetak koji bi bili dosledni naslednici? Ili jednostavno nemate u stranci nikoga pošto ste primali sve i svašta, plus na silu učlanjivali. Nekako je, Glišiću, baš onako, okej dok vas posmatram u tim mukama.

Biće, međutim da Vučić ponovo glumata sa idejom da još jednom homogenizuje, ne samo stranku, već i Srbiju i dobije podršku za ono što je i njemu postalo kristalno jasno da mora da potpiše.

Oni ili Čale, svejedno. Neko je kao rekao da ne sme da popusti ni za jotu i da nema pregovora sa mrskim Zapadom o svetoj srpskoj zemlji, a on je onako autoritativno poručio – super, ja ću da podnesem ostavku, a vi gledajte šta će te dalje.

Vučić je u velikom problemu. Sada je na naplatu došlo Kosovo, koje je tako dobro „branio“ više od jedne decenije.

Toliko ga je dobro branio da je nametnuo Srbima kosovsku policiju, kosovsko sudstvo, kosovske izbore za lokalnu samoupravu, ali i kosovsku vladu, jer su njegovi pajtaši redovni koalicioni partneri svake kosovske vlade od Briselskog sporazuma do prošlogodišnjeg napuštanja kosovskih institucija.

I nikada nikoga nije pitao.

Ni Skupštinu, ni narod.

Sada je u toku završni čin kosovske drame iz koje ON mora da izađe kao neprikosnoveni pobednik. Kao najveću pobedu u istoriji srpskog naroda pokušaće da nam uvali priču o formiranju Zajednice srpskih opština.

Ovoga puta će morati najpre da ubedi svoje verne krvoločne vukove, a neko bi rekao hijene, koji su godinama arlaukali protiv svakoga ko im se nije svideo, ko je drugačije mislio o Kosovu i o sankcija Rusiji.

Sada Vučić i njegov čopor dolaze na teren na kojem se ne snalaze dobro i kojem se nisu nadali.

Nebeska pravda, međutim, ima neki svoj red i sklad i dolazi trenutak da se polože računi. Ono što me i dalje plaši, jeste to da ćemo ponovo mi biti oni koji će platiti najveću cenu njegove loše politike.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.