Budućnost kao pretnja 1Foto: Ana Blažić Pavlović

„Homoseksualni ljudi imaju pravo biti u porodici. Oni su Božija djeca.“

Nama je ovde faktički zabranjena svaka javna rasprava koja bi pozivala na čiste račune u odnosima crkve i države.

Zakonodavac i konkretna politika državnih institucija, koje prate huškački mediji, portali i građanski organizovani kriminalci, prete zatvorskim kaznama svakome ko, navodno, vređa nečija verska osećanja.

Na pomenuti način se može tumačiti i obraćanje francuskog predsednika Emanuela Makrona povodom zverskog ubistva profesora istorije Samuela Patija, da je povredio nečija verska osećanja.

Verovatno jeste.

Makron je uneo ogromnu snagu, energiju i hrabrost kako bi povukao jednu važnu granicu, koja je u osnovi Francuske republike.

Ta je granica izbrisana u Republici Srbiji koja nije postala građanska zajednica sloboda, vladavine prava i individualne odgovornosti.

Bilo čija verska osećanja, i bilo koja verska zajednica, moraju uživati prava i slobode koja ne ulaze u prostor tuđih prava i sloboda.

Relativizacije, uvrede, kletve, koje predsednik Aleksandar Vučić saopštava ili lično, ili posredstvom ministarstava i ministara („kulture“), dobijaju već religiozni karakter.

Crkva je svojom političkom akcijom uspela da vrati Ibeovce na vlast u Crnoj Gori. Preti se i političkim litijama u Srbiji.

Zapravo poturanjem takvih najava Predsednik razgovara sam sa sobom suočen sa inostranim pritiscima da, navodno, prizna Kosovo.

Papa Franja pokušava da dostigne civilne standarde modernog protestantizma, u skladu s potrebom na koju je ukazao Drugi vatikanski koncil sazvan 1962, da se usaglase crkvena politika i stvarnost savremenog sveta.

Njegove poruke pozivaju i na socijalnu odgovornost, na ljudsku solidarnost razvijenih ekonomija, i da se vakcinišu najsiromašniji.

Vlast u Srbiji koordiniše antivakcerske kampanje i huligane. Kako duhovni prostor osloboditi diskriminacije po osnovama etničkog porekla i političkih uverenja (naročito uverenja koja nisu diskriminatorna), praznoverja, sujeverja, ostataka paganizma, strahova od izmišljenih nametnutih autoriteta iz prošlosti, sadašnjosti i budućnosti?

Takvo suočavanje bilo bi jedan od prioriteta i razuma i verovanja, kao i islamskim zajednicama u Francuskoj nakon zverskog ubistva Samuela Patija i terorističkih akcija koje traju u kontinuitetu od 09/11.

U proteklim godinama dopustili smo da ishodišta naših regionalnih etičkih i verskih odnosa diktiraju Rusija i Turska jednom novom podelom susedne Bosne za koju nas vezuju obaveze osetljivog etičkog karaktera i prema sopstvenom narodu, i prema njihovim bošnjačkim i hrvatskim sunarodnicima, da nekako budu zajedno ostajući intimno svoji.

Kako osloboditi crkvu od države?

Da li bi bilo korisno američko iskustvo, da se verske zajednice oslobode plaćanja poreza, podrazumevajući odricanje prava na političko angažovanje (no taxation without representation)?

U ovom trenutku jasno je zašto papa Franja nije vest, a jesu SPS, Šapić ili Đilasovi analitičari.

U navedenoj teleologiji javne politike formiranje nove vlade iščekujemo kao pretnju, a ne kao podstrek i ohrabrenje.