Hajka za Haradinajem (koji je Šešeljevom metodologijom izmakao pravdi) skrenula je pažnju i na srpsku podršku gubitnici na francuskim izborima. Marin Le Pen nije samo banalna nacionalistkinja s debilnom protekcionističkom agendom, ona je Putinova marioneta. NJenom popularnošću Francuska je platila cenu koketiranja s ruskom politikom na Balkanu i Baltiku dok je, senilnom degolovskom logikom, uspostavljala protivtežu Nemačkoj i Britaniji. Itd. Miloševićev režim je zločinačku agendu zasnivao upravo na očekivanju da će se „probuditi“ sovjetska Rusija. Kad se ona jedva jednom probudila, srpska demokratija je likvidirana 12. marta 2003, Tadić dobio Koštunicu, Vučić Kariće i Ljubišu Trgovčevića.

Dreka za Haradinajem prikriva Dačićevu ulogu u regionalnim odnosima, u kojima je, umesto racionalnog, evropskog interesa Srbije, primenio agendu zvanične Rusije, znajući da je unapred propala. Ništa od udara u Crnoj Gori i Makedoniji. Crna Gora je ulaskom u NATO ojačala i bezbednosnu strukturu i EU integraciju, verovatno ubrzala privredni rast i osnažila uticaj u regionalnim odnosima (onaj uticaj koji je Srbija ponovo svela na mečku i rešeto). Srbija će, izvesno, sigurno platiti sve Putinove neuspehe, s kamatama sopstvene prošlosti, i cenu saradnje s diktatorskim režimima. Pojedini mediji najavljuju da će Dačić ekvilibrirati u Briselu u pregovorima sa istim Haradinajem (on to ume, pevajući). Ali nisam siguran da Srbiji, izuzev talogu iz devedesetih, odgovara regresija albanske kosovske politike. (Ćumez u koji ih zatvara Mogerini, neodgovorna i nesposobna, uvreda je i za Srbe i za Albance.) I srpska opozicija, koja se smatra proevropskom, nema jasan stav pred kolapsom srpske politike u Makedoniji. Ako je jedinstvo Makedonije potreba Srbije, i Zaev postaje činilac tog jedinstva, ali ne onog koje zagovara pučistička, korumpirana bugaraško-putinovska klika.

Regionalni interes Srbije je u harmonizaciji i revitalizaciji jugoslovenskog prostora. Ispostavilo se da je Crna Gora drugo oko u glavi koje oštrije i dalje vidi. BiH su podelili Rusija i Turska, preuzimajući lokalne nacionalne suverenitete zbog koji su izgubljeni toliki ljudski životi. Uvek je potrebno podsetiti da je BiH potencijal saradnje Srbije i Hrvatske, i da nam je potrebna cela. Reintegracija u širokim evropskim okvirima i prepuštanje snazi tržišta (i jedinstvene kulturne baštine) jedna je povoljnijih perspektiva nakon jugoslovenske kataklizme koja nam oduzima i sreću i pamet. Dačićeva Jugoslavija je sovjetska, moja evropska, ali samo moja može da uspe i pobedi. Biće i njemu lepo.

Za prodor Rusije, Turske i Kine odgovorni su evropski lideri i njihov antibalkanski skepticizam. Bez podrške Brisela i srpskog proevropskog društva, Vučić će, u narednih pet godina, teško odoleti antidemokratskoj i antitržišnoj alternativi.