Milošević je poražen jedinstvom opozicije, bez obzira na većinsku podršku koju i dalje uživa njegova politika (koja je pre dijagnoza neko ideologija).
Beogradski izbori nažalost počinju ubistvom Ivanovića, i vode petnaestogodišnjici atentata na Đinđića. Mizerija u kojoj se životari bez obzira na materijalno stanje uporno vraća na 2003, kad je „veće zlo“ pridruženo manjem, demokratizirano i internacionalizovano, postajući agenda ruskog uticaja.
Da li su beogradski izbori izbor između dva zla? Oni su pre kontinuitet nespremnosti da se prihvate posledice tridesetogodišnjih pogrešnih odluka. Nespremnosti da se prokletstvo manihejstva obesmisli nepristajanjem da se Karići povampire i crtaju nam linije metroa i moždane vijuge. U širokoj vizuri, Đilas i Vesić ipak nisu emanacije zla. U skladu sa svojim svetonazorima i mentalnim stanjem lokalne sredine, uspeli su da Beograd modernizuju i evropski profilišu. Ako Vučićevo učešće u beogradskoj kampanji nije fer (on je i Đilasov predsednik), slično tome je antivučićevska histerija od 2012. uticala na osipanje, danas i rasulo evropske agende koja je najviši javni interes (štaviše u službi dobra i odgoja i onih koji su kolebljivi u izboru između demokratske civilizacije i autoritarnog varvarstva). Udar na na zlo, podvučeno i pod vlast i pod opoziciju, pripada nekim budućim izborima. Ali zlo neće biti poraženo paradigmom bipartizma, nego snagom alternativa koje su, u ondašnjoj manihejskoj Zadruzi, preuzele liderstvo tokom prevrata iz 2000.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
