Država mora da neguje bogate, kako bi pomagala siromašnima. Bogati da brinu i o državi i o siromašnima, kako bi ostali zaštićeni vladavinom prava. U tome je paradoksalna ekonomska paradigma tekućeg XXI veka. Savremeni liberalno-demokratski konsenzus trenutno je verovatno najomraženiji ekonomsko-politički obrazac. Ali su njegove alternative neuspešne. Kapital gotovo po pravilu beži iz neuređenih sistema prožetih političkim pritiscima.
U Srbiji je očigledna popularnost ruskog autoritarnog poretka „čvrste ruke“, i otpora u grčkom društvu da se finansije privedu vladavini prava, i isplate dugovi stranim kreditorima. Istovremeno kao da je nevažno zašto ruski kapital beži na strane račune, a grčka štednja iz banaka u slamarice. U Rusiji, Grčkoj ili Srbiji je tragikomičan je nesklad političke podrške distanciranju od uređenih sistema, sa odsustvom ekonomskog poverenja u sopstvene odmetnute režime.
Siriza je potvrdila staru primedbu Margaret Tačer, da socijalisti umeju samo da troše tuđe. Grčka ekonomija je 2014. rasla, a sa Sirizom počela ponovo da pada. Ravnoteža u odnosima Grčke i EU održava se samo na obostranim pretpostavkama da EU ne sme dopustiti Grčkoj da ode, ne zbog Grčke koliko zbog kriznih žarišta na evropskim obodima i eventualnog domino efekta. A i Grci ne bi da ostanu sami, i u tome su sigurno u pravu.
Grci nisu dužni samo bankama, nego i privatnim ulagačima u Nemačkoj, Francuskoj, itd. Banke samo dehumanizuju relativno jednostavan odnos dužnika i poverioca koji je protestantizam pre pola milenijuma počeo da oslobađa etičkih opterećenja.
Uticaji crkve, boljševizma i dubokog siromaštva lišili su Grčku i Srbiju sposobnosti da dugoročno razviju stabilne snage političkog centra. Grčka je, ipak, svoje sistemske nedostatke nadomestila članstvom u EU, ne prihvatajući načela slobodnog tržišta i finansijske discipline, i članstvom u NATO-u, mada se nikad nije oslobodila antiamerikanizma i ksenofobije, bez obzira na dijasporu u SAD ili status turističke velesile. Od pristupanja evrozoni 2001, Grčka je pozajmila i potrošila 1.7 godišnjeg BDP-a iz 2013, i završila s 25% nezaposlenosti i s polovnom nezaposlenih među mladima. Ukoliko Srbija želi da uči od Grčke, a najavljuje se i poseta premijera Ciprasa, potrebno je da razume zašto jedna od najlepših zemalja na svetu (sa istorijskom tradicijom demokratije i ekonomije koju kao da poništava u svakoj političkoj generaciji), ne uspeva da se pridruži onima najbogatijim i najuspešnijim. Zašto su se Grci iseljavali u SAD? Grčka je dva puta veća od države Masačusets, koja je istovremeno oko deset puta bogatija. Pozitivni primeri manjih ekonomija, Latvije ili Slovačke, takođe upozoravaju na opasnost izlaska iz evrozone i devalvacije, ali su i za Grčku i za Srbiju korisniji od bilo kojih drugih poređenja. Za nadati je da je Cipras brzo učio u proteklih šest meseci i da će Vučiću i srpskoj vladi preporučiti da se Srbija pridruži Grčkoj u integracijama i reformama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
