Zahvaljujući prvostepenoj oslobađajućoj presudi Šešelju, i izbornim manipulacijama, uz saučesništvo Demokratske stranke i njoj bliskih organizacija, u tome čudnom sticaju okolnosti, u parlament su se vratile snage izričitog, organizovanog političkog nasilja. Rusofili kvislinzi, ljotićevci, nedićevci, naručioci ubistva premijera Đinđića, napadači na Prajd i strane ambasade, crveni četnici i Šešelj u fraku, saradnici i kleptokrate kabineta dr Koštunice.
Da li bi koalicija DSS-Dveri umarširala u parlament bez podrške Pajtića i Radulovića? To pitanje postaje manje značajno od onoga, koje su političke i ekonomske snage upravljale rušenjem, i potpunom diskreditacijom DS-a, i spektakularnim uspehom navodnog finansijskog eksperta, nekad, verovatno i danas bliskog SPS-u, čija bi destruktivna uloga u parlamentu trebalo da postane ravna Šešeljevoj? Da li bi DS isplivao iznad cenzusa bez pojasa za spasavanje koji je u poslednjem trenutku dobacila peticija uglednih javnih ličnosti, takođe je pitanje manje važno od onoga, da li će iste ličnosti, čije su zasluge i autoritet nesporni, prihvatiti javnu odgovornost za gomilanje kvislinga i nasilnika u parlamentu. Ukoliko ima sličnih i na naprednjačkoj listi, ta pretpostavka je manje važna od potrebe da se postavi pitanje, ko će, u cenzus koaliciji, postavljati granice nasilničkom i destruktivnom ponašanju, ili će se i s njima trgovati kao sa Šešeljem. I kako će parlament donositi „evropske zakone“ koji vode rezovima javnom sektoru, reviziji spornih privatizacija, resetovanju penzionog sistema, harmonizaciji odnosa u regionu, racionalnom suočavanju sa statusom Kosova, uključujući Brisel II?
Zašto ugledne javne ličnosti podržavaju političke kreature, umesto konkretnih političkih rešenja? Svaka politička kriza prilika je za preuzimanje novih nelegitimnih društvenih pozicija koje obezbeđuju trgovinu privilegijama i uticajem. U toku svakoga izbornog procesa srpske građanske elite, okupljene oko ostataka DSS-a, GSS-a i nekadašnje Jugoslovenske levice, uz sadejstvo udbaško-vojno-klerikalne nomenklature, zauzimaju važna polazišta u maršu, ne na institucije (tu ulogu prepuštaju svojim komičnim liderima), nego na raskršća najvažnijih političkih tokova kako bi se, u trgovini uticajem i privilegijama, zaustavile one promene koje će integracijama, otvaranjem granica, okončanjem tranzicije i oslobađanjem svakog tržišta, osporiti tradicionalni paternalizam i degenerisani, palanački sistem vrednosti.
Dobra vest je da su se pojedine ličnosti i sektori cenzus koalicije počeli distancirati od neprincipijelne, destruktivne i nasilničke politike koja vodi unošenju nereda iz izbornog procesa u parlament i ostale institucije, posredno i nereda u svaki domen javne politike. Potrebno je 170 glasova u parlamentu za promenu ustava koji bi se morao svesti na kratak i jasan dokument koji definiše rad institucija i osnovne norme pozitivnog zakonodavstva i najšire definisanih ljudskih prava. Ustava koji će Srbiju osloboditi kosovskog ropstva. Ustava koji će redefinisati ulogu predsednika i predsedništva kako bi se zaustavilo gomilanje funkcija i uticaja. Da li će nakon izborne prevare ugledna javnost, suprotno svojim klijentelističkim interesima, podržati i konkretno evropsko zakonodavstvo, uključujući ustavne promene?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
