Zamislite dete koje prilazi nekom kiosku kako bi kupilo žvake (ili cigarete). Svakoga dana, dočekuje nas isti prizor. Orgija naslovnica, koja preti, huška i proklinje. Pri tom se tiraži srozavaju brže od životnog standarda, dok štampani medi ustupaju prostor virtuelnim. Takođe nema uverljivih dokaza o klasičnoj cenzuri. Pre će biti da su naši mainstream mediji namereni relativizaciji, osporavanju ili rušenju demokratskih težnji i vrednosti koje ometaju interese neformalnih centara političkog uticaja u toku poslednjih 15 godina. Rezultati njihovih medijskih kampanja su egzaktno utvrđeni: novi talasi šovinizma, klerikalizma, etničke netrpeljivosti i mržnje, ksenofobije, rusofilije (sklonost autoritarnim i nasilnim režimima), antievropeizma i antiamerikanizma.

Istraživanje vrednosne strukture i diskurzivne karakterologije štampanih medija koje je pokrenuo Institut za javnu politiku otkrilo je nesrazmeru medijskog izveštavanja i analitike s potrebom da mediji budu profesionalan korektiv i saputnik državnih institucija i privatnog sektora u svakoj javnoj politici namenjenoj realizaciji opšteg javnog interesa. Sadržaj javnog interesa precizno je utvrđen istraživanjima o javnim prioritetima: rast standarda, unapređenje socijalne i zdravstvene zaštite, smanjenje nezaposlenosti, kvalitetnije školovanje. Etnički i verski sukobi, nove svađe sa susedima, samoizolacija, javna promocija sociopatskog i devijantnog ponašanja ne spadaju u javni interes i kad je prisutno interesovanje u onom delu javnosti koji je sklon u aferama, skandalima, govoru mržnje ili u ličnoj, organskoj netrpeljivosti.

U tekućoj makedonskoj krizi, koja je možda na izmaku, mediji su ubedljivom većinom bili opredeljeni u smislu obmane, huškanja, govora mržnje i antialbanske propagande: „Rat u režiji Amerike“, „Ramuš naredio, Rama odobrio“, „Posle Makedonije prave haos u Srbiji, RS i Crnoj Gori“, „Šiptari“ ovo ili ono, itd. RTS-om, koji je pre svih dužan da poštuje, uvažava i štiti i Albance i Makedonce, naše sugrađane i susede (i većinom elektronskih medija) defilovali su duševno uzbuđeni komentatori i retardirani analitičari, dok su kumanovski incident tumačili paradigmom o „šiptarskim teroristima“ i nastanku Velike Albanije, predviđajući širenje, „prelivanje“ sukoba. Dajući političke izjave koje nisu u njegovoj nadležnosti, naprotiv, šef KOS-a je na Pinku povezao incident sa idejom „Velike Albanije“ koja ima određenu „podršku sa Zapada“.

Ukoliko su takvi stavovi ispravni, zašto Vlada i dalje zastupa politiku evropske integracije? Ili, zašto Vlada nije eksplicitnije reagovala na javne obmane i govor mržnje potvrđujući ispravnost evropske integracije i saradnje sa SAD? Da li pojedine agencije smatraju da odustajanje od prozapadne politike odgovara realizaciji javnog interesa? U ovom trenutku sve je to, ipak, manje važno od pitanja, kako će se javnosti objasniti ona pozadina incidenta o kojoj svedoče ostavke na makedonskom državnom vrhu? A naročito, da li su stavovi većine javnih, i dela zvaničnih komentatora kumanovskog incidenta, u skladu sa sadržajem premijerove posete Albaniji? Koja je, sasvim izvesno, u skladu sa svim prioritetima opšteg javnog interesa, i Srbije i njenih suseda.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.