Nismo sami

Ovi me dani podsećaju na one nakon dugo očekivane Titove smrti.

Osim iskreno potresenih, Titov nestanak pogodio je sistemske parazite koji su bili uporište režima, pretorijanska garda koja će u miru botovati, u nemiru pucati u decu i studente. Uzmuvali se Vučići, Vulini, Brnabići, u panici, da će se iskrcati Amerikanci, ili Marsovci.

Uzaptiti im penzije, regale, goblene, partijske knjižice i kupusare, sa istih regala, Dobrice Ćosića, vinovnika ove sociopatske političke kulture. Kad su, deceniju docnije, isti obrnuli Tita na revers, samo su potvrdile fantastičnu moć mutacije.

Da bi preskočili Berlinski zid, ujedinjenu Nemačku, digitalizaciju, globalizaciju, morala je nestati Jugoslavija, koja nije bila samo titovska. Brutalnim nasiljem su se gasile poslednje iskre životnosti i inteligencije društva koje, ko zna po koji put, beznadežno propada.

Mi ponovo živimo golootočansku kvislinšku sagu, ali je i to podsećanje gotovo besmisleno kao odocnelo.

„Vanredno stanje“ je nezakonitim odlukama ozakonilo diktaturu koja se služi dehumanizacijom svake jedinke. I ova beslovesna klepetala, koja se premeštaju po TV kanalima, jednako su poništila sebe same, ukoliko su se ikad smatrali inokosnim ćelijama i svojih profesija i društvenog organizma. I to je jedno epidemiološko pitanje, ne samo intimno.

Zaraza gluposti, obmana, paranoje i histerije ovde se, po ko zna koji put, širi tim njihovim eksponencijalnim rastom. Prastara je krilatica o magarcu iz Beča. Vučić nas vraća u bit svoga hinjenog kosmopolitizma, u ono mentalno stanje iz prvih potonjih Titovih dana, kad Gulag postaje jedina alternativa smrti, jer se i u lageru nekako pretekne.

Sreća u nesreći, Vučić je sa svojim gulanferima podsetio naše evropsko okruženje da, u skoroj budućnosti, nijedno opšte pitanje ne može dobiti funkcionalan odgovor bez udubljivanja u svaku pojedinost.

Nismo sami, ali smo sistemska greška u softveru evropskog jedinstva. Aktuelna SNS-JUL kampanja razgolitila je najprizemnije porive i karaktere, ali, istovremeno, skrenula pažnju na globalne implikacije, ne samo regionalne, vezivanja Srbije za Kinu.

Kineski režim je najodgovorniji za pandemiju. (Odgovoran je i Trampov mezimac Ričard Grenel, šef obaveštajnih službi koje su zakazale kao i 9/11.) Rusija je najopasnija strateška pretnja evropskom projektu, na Baltiku, Crnom moru i Jugoistočnoj Evropi. Ovde je jedina tačka otpora evropska ideja, za koju, međutim, opozicija, kao ni vlast, nema kapaciteta.

Srbija je od 2003. najtanja karika EU, iako nije članica EU. Ukoliko Srbija s Mađarskom postane trajno uporište Pekinga i Moskve, EU će, lančanom reakcijom, prestati da postoji. Nestanak EU podrazumevaće rušenje nacionalnog dostojanstva i suvereniteta svake države članice.

Tramp, Putin, Si Đinping, Džonson, Modi, Bolsonaro, postaju politička prošlost, Vučić i Orban verovatno u istom paketu. Da li će uskoro otići, manje je važno od vitalne potrebe za optimizmom, i činjenice da je to pitanje napokon na globalnoj agendi.