Obračun kod praseće glave 1Foto: Medija centar

EU je ostala bez zajedničke spoljne i bezbednosne politike. EU je nemoćna pred ruskom agresijom u Ukrajini. EU je uzdržana pred ruskom diverzijom na Zapadnom Balkanu. EU ne nudi odgovore kineskom prodoru u zajedničko evropsko tržište, odgovore na korupciju, narušavanje fer trgovine, i politički uticaj novog maoizma kineskog diktatora.

Danas je jednostavno imenovati odgovorne za prepuštanje Zapadnog Balkana ruskom uticaju: Mogerini, Han, Mekalister, i nije slučajno šef delegacije EU u Beogradu konstantno nevidljiv. U zastrašujućoj stvarnosti iznova šešeljizirane srpske politike, i u vlasti i u opoziciji, samit u Berlinu eventualno inicira novu evropsku strategiju dok je jasno da jedinstvene Evrope nema bez jedinstva Nemačke i Francuske.

Zvanični Beograd je Srbiju, susede i EU odvukao do ćorsokaka idejom o razmeni teritorija, zapravo o podeli Kosova, i uvredama upućenim Prištini koje su pratile kampanju sprečavanja prijema Kosova u Interpol.

Priština je uzvratila jednako besprizornim taksama na robu iz Srbije. Prizori iz Berlina, pre govor tela nego izjave zvaničnika, opominju da je Srbija ponovo parija u evropskim odnosima. Možda ćemo platiti cenu i za odluke koje su drugi donosili, ukoliko Berlin i Pariz smognu snage da priznaju da je EU izgubila prvu rundu u hibridnom ratu Moskve i Pekinga protiv evropskog koncepta sloboda i demokratskog jedinstva. Predsednica vlade Brnabić, kojoj je sva pamet u vetrenjačama i ostaloj korupciji, nije uvredila samo Nemačku i Francusku konstatacijom da samit nije uspeo. Nasrnula je na sve nas, da smo izolovani i bespomoćni.

Tako nam se Vučić i Brnabić obraćaju sve češće u domaćoj politici koja se zaljuljala i spolja i iznutra.

Vučić se 2012. pozivao na Đinđića, i još neke ličnosti i ideje iz vremena kad je promišljanje racionalne politike namenjene demokratiji i slobodama bilo manir etike građanske odgovornosti. Vremenom se pretvarao u Tadića i Koštunicu, a i Tadić i Koštunica bili su, i ostali, nastavljači Šešeljeve politike mirnim putem. Izazvan odbijanjem prijema Kosova u Interpol i uzvratnim kosovskim sankcijama, zastoj u briselskim pregovorima postao je, za Vučića, spasonosan prostor kupovine vremena, pred neophodnošću da konačno zauzme jasan stav u spoljnoj politici koja je, istovremeno, okvir i putanja unutrašnje politike.

Moraće da prelomi, da li se više plaši Evrope, a tamo su naše opljačkane pare (u EU bi Brnabić, Dačić ili Lazanski svojoj drugoj kući koju mi većina nažalost nemamo), pa će da se sporazume s Kosovom. Vučić istovremeno zazire od biračkog tela koje je do te mere šešeljizirano da se SzS i sateliti često učine ogavnijom alternativom od njega samog. A kakva je ta njegova ruska Srbija, potvrdili su Vučićevi huligani pred onom malom pekarom u Borči.